Predsjednik odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije Milimir Vujadinović boraviće u narednim danima u posjeti Mostaru, Trebinju, Podgorici i Tirani. Vujadinović u intervjuu za Top Portal govori o saradnji sa Srbima u regionu, položaju srpskog naroda, pomoći Srbije. Naglašava da pomoć Srbije Srbima u regionu nikada nije bila veća i snažnija, te da veliki projekti koji su započeti govore da je opredijeljenost države Srbije i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da se tako nastavi i u budućnosti. Vujadinović naglašava da je Srbija politički stabilna i da se bilježi ekonomski rast i razvoj, te da želi da i u regionu budu pokrenuti takvi trendovi.
U proteklih nekoliko mjeseci, koliko ste na čelu Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održali ste veliki broj sastanaka sa predstavnicima institucija i udruženja Srba iz dijaspore i regiona, kakvi su utisci, šta su bile glavne teme i kakav je položaj srpskog naroda u dijaspori i regionu?
Novi saziv Odbora za dijasporu i Srbe u regionu pozvao je gotovo sve predstavnike Srba iz dijaspore i regiona na razgovore. Činjenica je da je srpski narod policentričan narod i jedan od najvećih na Balkanu. Problemi koje smo čuli od naših ljudi su gotovo identični u svim zemljama, osim u Mađarskoj i Rumuniji gde je položaj našeg naroda i odnos tamošnjih vlasti na zavidnom nivou i mogao bi da posluži kao primer svima drugima u regionu. U Hrvatskoj je odavno jako težak položaj srpskog naroda, Albaniji, Federaciji BiH. Jedini koji su izrazili zadovoljstvo svojim položajem su ljudi iz Republike Srpske i to govori o važnosti imanja političkih institucija srpskog naroda u regionu. Nastavićemo da održavamo kontakte, da pomažemo predsedniku Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije kako bi što više doprineli zamahu koji je vidan u poslednjih nekoliko godina, a tiče se i finansiranja, ali i opšteg odnosa prema našoj zajednici u regionu. Pred Odborom su mnoga važna pitanja, poput popisa, očuvanja kulture, identiteta itd.
Šta su bili njihovi zahtjevi prema matici i da li su eventualno iznijeli neke prijedloge?
To su ljudi koji nemaju velike zahteve. Često je zahtev samo da država obraća pažnju na njih. Ono što mi je ostalo upečatljivo je obraćanje Emilia Labuduovića, direktora Srpske kuće iz Podgorice na sednici Odbora kada je rekao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić neko ko je najviše učinio za srpski narod u Crnoj Gori još od vremena kralja Aleksandra. Mislim da je to pravo merilo. Njihove molbe su uglavnom da država Srbija nastavi da radi stvari koje radi poslednjih godina i da vodi računa o očuvanju identiteta i kulture. Ti zahtevi često nisu materijalne prirode, već su više molba za političku podršku u cilju očuvanja identiteta.
Posljednjih godina podrška Srbima van Srbije je mnogo vidljivija, uspostavljeno je i zajedničko obilježavanje važnih datuma Republike Srbije i Republike Srpske. Da li se razmišlja o nekoj novoj strategiji ili pristupu kada je u pitanju briga o Srbima izvan Srbije?
Odavno je podrška Srbije Srbima u regionu izašla iz zone deklarativne podrške. Srbija u zadnjim godinama ozbiljno finansira projekte u regionu. Nikada ranije u budžetu Republike Srbije nisu postojali projekti vezani za region, a danas su direktne stavke u budžetu izgradnja aerodroma u Trebinju, hidroenergetski projekti u gornjem toku Drine. Danas se broj projekata mjeri stotinama, a uložena sredstva stotinama miliona evra. Ako me pitate za plan- gde će bolji plan od mini Šengena. To nije plan koji će doprineti samo boljem životu srpskog naroda, već boljem životu svakog čoveka na Balkanu. On će svakako povezati srpski narod u regionu u zajedničku privrednu i kulturnu celinu, ali neće biti prepreka za razvoj bilo koje druge zajednice. Najvažniji plan je očuvati mir i ne narušavati ustavne i zakonske okvire država koje okružuju Srbiju. Kada je u pitanju briga o manjinskim zajednicama ne tražimo ništa više nego da sve te zemlje poštuju svoje ustave i zakone i evropske konvencije o zaštiti ljudskih manjinskih prava i to je dovoljno.
U javnosti u regionu, a posebno u BiH, nedavno je veliku prašinu podigao ”non-paper” na kojem su iscrtane nove granice na Balkanu. Pojedini političari i mediji iz Sarajeva tvrdili su da je sve lansirano iz Beograda. Kako Vi komentarišete tu situaciji i strahove od poteza Beograda?
Ja samo mogu kazati ono što je kazao i predsednik države –”ja taj ‘non paper’ nisam video”. Ako za taj papir lider regiona, srpski predsednik kaže da ga uopšte nije video, a kamoli o njemu razgovarao, ne znam kakvo drugo objašnjenje treba. Srpski predsednik i srpska Vlada danas nude mir i saradnju. Ako neko ima nameru da ljude drži večito zarobljene u strahu, on pre svega pravi veliku grešku prema svojim građanima. Srbija i Beograd se danas razvijaju i napreduju ogromnom dinamikom. Cilj Beograda je osloboditi ljude od straha i predrasuda iz prošlosti, prihvatiti to da se oko nekih stvari iz prošlosti ne slažemo, ali da moramo da napravimo dobar ambijent da ova zemlja i region napreduju i da se takmičimo u privredi, sportu, broju zaposlenih itd.
Kada govorimo o pomoći Srbije Republici Srpskoj, najavljeni su i započeti veliki infrastrukturni projeketi poput izgradnje HE ”Buk Bijela”, aerodroma Trebinje, najavljena je pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji BiH u iznosu većem od 12 miliona evra. Vi lično ste se mnogo puta založili za neke od tih projekata, posebno u Hercegovini. Koliko su po Vama važni ti projekti i u čemu će se ogledati pomoć opštinama?
Svedoci ste koliko sam se i sam u skupštinskim debatama i brojnim kontaktima zalagao za te projekte i zahvalan sam predsedniku i državi koji su prepoznali važnost aerodroma Trebinje i krenuli u njegovu realizaciju. Ta priča je pokrenuta nakon posete predsednika jugu Republike Srpske i od tada se tom projektu ozbiljno pristupilo. Aerodrom u Trebinju nije samo obična saobraćajna veza između Beograda i Trebinje, već mnogo više od toga. To je identiteska veza juga Republike Srpske, severa Crne Gore, pa i primorja Crne Gore sa maticom Srbijom i Beogradom. Ja željno čekam početak radova. Potrebno je rešiti neke probleme, poput kontrole nad vazdušnim prostorom, jer ne želimo da država dođe u situaciju da pravi aerodrom, a da kontrola vazdušnog prostora bude kod treće države. Očekujemo da će to da bude rešeno u što skorijem periodu i da će taj projekat biti realizovan. Autoput koji se gradi do Požege, a kasnije do Višegrada je još jedna dodatna spona između Beograda i juga Republike Srpske. Teško da će sa takvim vezama više ikada jug Republike Srpske doživeti situaciju da ljudi idu i da ne vraćaju.
Što se tiče Nevesinja, imam poseban odnos. Predsednik je već najavio da će Nevesinje dobiti jedan dio pomoći u novcu kao budžetsku podršku, a drugi kroz projekte koje predloži lokalna vlast. Radi se o velikom istorijskom trenutku. Do sada smo mogli da vidimo građevine koje je gradila Austrougarska ili Turska, a buduće generacije sada će videti i građevine koje je uradila država Srbija.
Da li će takva pomoć Srbije biti nastavljena u narednim godinama?
Budžetskim zakonom je predviđena takva vrsta pomoći. Ako samo pogledate budžet, najveće bankarske garancije su za realizaciju projekta hidroenergetskih potencijala ”Gornja Drina”. Preko 260 miliona evra su bankarske garancije za taj projekat. Mislim da je to samo po sebi znak u kom pravcu će se ići u budućnosti. Najavljeno je i partnerstvo kada je u pitanju izgradnja auto-puta prema Bijeljini, zatim rekonstrukcija skoro svih mostova na Drini i to dovoljno govori.
Znamo da je pandemija virusa korona pogodila cijeli svijet i sve segmente života. Kakav je situacija u Srbiji kada je u pitanju zdravstveni sistem i ekonomska situacija?
Mislim da je mnogo bolja od očekivane. Videli ste da je u prvom kvartalu kada je u pitanju BDP bio planiran pad, međutim Srbija je ostvarila rast od 1.3 odsto i bila jedna od retkih zemalja koja je imala takav rezultat. Srbija je, vizijom predsednika, ušla spremna u celu situaciju. Insistiranjem predsednika da se zdravstveni sistem podigne na veći nivo imamo jačanje zdravstvenog sistema u celosti. Kada vidimo da imamo i privredni rast brže od planiranog to daje nadu za optimizam da ćemo imati ozbiljnu privrednu stabilnost. Što se tiče političke stabilnosti, jasno je za koga se Srbija opredelila i kome srpski narod veruje. Brojke danas govore o ozbiljnoj političkoj stabilnosti u Srbiji.
U narednim danima posjetićete Mostar, Trebinje, Podgoricu i Tiranu. Šta su teme susreta?
U svakoj od tih destinacija imaću različite teme razgovora koje se tiču pomoći našoj zajednici u očuvanju identiteta, kulture, imovine. U Trebinju ću prisustvovati skupu o problematici srpske imovine u Federaciji BiH gde ćemo u saradnji institucija iz Srbije, Republike Srpske i udruženjima da damo doprinos u očuvanju imovine srpskog naroda u Federaciji koja je čudnim zakonskim rešenjima dovedena u pitanje. Nama je važno očuvanje identiteta srpskog naroda i pomoć našem narodu u skladu sa svim evropskim konvencijama. Jedno od pitanja je i sticanje državljanstva, jer kada ljudi imaju državljanstvo njihova veza sa maticom postaje neraskidiva. U Mostaru ćemo se sresti sa predstavnicima srpskog naroda i razgovarati o njihovom položaju. Srbija je do sada pomagala i kulturne manifestacije i infrastrukturne projekete u srpskim naseljima, te izgradnju Saborne crkve Svete trojice koja je simbol opstanka srpskog naroda na jugu BiH. Siguran sam da će i predsednik i Vlada nastaviti pomoć u tom pravcu kako bi se obnova hrama što prije završila.
