To je bilo 1999. jedna čudna godina, odvratna, koju bih ja onako da mogu od svih tih godina jedino stavio u fioku da je ne uzimam više. Prije svega zbog generalno svega onoga što nam se desilo sa bombardovanjem i uništavanjem zemlje Srbije, a drugo prolazivši kroz bolest sa ocem. On je imao tumor još 1993. godine pa je to nešto zaliječeno i onda je 1998. otišao mislivši da je u pitanju nešto sa želucem da bi mu rendgenolog rekao da nije, da je jedan otprilike karcinom na plućima. Onda je shvatio da jeste i onda smo krenuli u pokušavanje nekog rješavanja svega, odlazio je na zračenja, pa ima zračenja, nema zračenja zbog bombardovanja i restrikcija struje. Vodio sam ga gore na onkologiju, rekao je Voja tada.
Oca na rukama odnio do bolnice
Voja je tada otkrio da je oca na sopstvenim rukama odnio do bolnice, te da je tada posljednji put razgovarao sa njim.
– Tih dana mu je bilo baš loše, to je bio početak oktobra 1999. Prošlo je tragično bombardovanje, mi smo počeli da se dozivamo pameti, nije se radilo, snalaženje za život i ostale stvari. Mene je zvao Žika iz Zane i Jelena da im odradim promociju albuma „Prijatelji” u hotelu Hajat koja je bila 15. oktobra. Mi smo 14. sjedjeli mnogo se smijali, uživali u nekim anegdotama. Tog 15. sutradan, tog dana je mom ocu pozlilo i ja sam ga na rukama sa bolničarima odveo do bolnice, do Kliničkog centra na grudno odjeljenje, malo još porazgovarao sa njim. Nisam mogao baš nekako odmah da krenem kući. Otišao sam kući, pričao sa prijateljem, nisam mogao da zaspim, nešto sam par sati odspavao. Krenem na posao, idem prema Hajatu, zove me mama i saopštava da je tata umro. Po nahođenju i dalje idem prema Hajatu, stajem tamo, to su takozvane očekivane-neočekivane smrti. Nisam se pitao šta je bolje ili šta je gore, ako može o smrti da se priča. Da li smrt koja se desi iznenada pa te šokira ili smrt koju čekaš svaki dan – objašnjava voditelj i dodaje:
– Ja sam ušao u Hajat. Žika je odmah po mom licu prepoznao da nešto nije u redu i pitao „E matori šta je bilo”, Ja kažem „Ma ništa samo daj neki viski, neki alkohol”. Nisam odmah rekao. Bio je dogovor da imam neku Če Gevara kapu. I dok sam to radio, radio sam sa jednim osjećanjem i tuge i ponosa što mi je otac to dao. Sve mi se pomiješalo – rekao je Voja, prenio Grand.
