Ekspert za energetiku i specijalni savjetnik Ekonomskog instituta Beograd Ljubo Maćić ocijenio je da se region nalazi u jednom osjetljivom trenutku i kada je enrgetika u pitanju.
”Mi trebamo da se pripremamo na put koji je Evropa već prošla, ali bi bilo dobro da ga prođemo bez potresa i bez ugrožavanja sigurnosti snabdevanja. Svi znamo da moramo postepeno smanjivati udeo uglja, samo je pitanje brzine kojom to možemo da radimo. Iz Evrope misle da možemo brzo, ali imajući u vidu naše resurse, to će potrajati više godina”, kazao je Maćić koji je ispred Ekonomskog instituta Beograd učestvovao na Samitu energetike u Trebinju.
Maćić je inače dugi niz godina bio rukovodilac u Elektroprivredi Srbije (EPS), savjetnik Nadzornog odbora EPS-a, predsjednik Savjeta srpske Agencije za energetiku (AERS).
Mićić smatra da se sa Evropskom unijom mora postići aranžman u periodu od desetak godina dok se ne dođe do toga da obnovljivi izvori energije budu mogli da pokriju naše potrebe. ”Taj proces prate odredbe koje se tiču uvođenja troškova emisije ugljenika, a termoelektrane su objeti koji emituju najveće količine ugljenika. Imamo evropski sistem – ETS koji vodi evropske zemlje u tom procesu. Mi ne može napraviti promenu u kratkom periodu, ona mora biti postupna”, navodi Maćić. On ocjenjuje da je dobra pozicija Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, jer imaju potencijale hidroelektrana koje mogu i da povećavaju, dok druge zemlje u okolini ne mogu.
”Zato je dobro da radimo u dogovoru sa Evropskom komisijom kako ne bi došlo do neželjenih efekata, poput povećanja cena električne energije koji bi izazvali potrese u privredi i u stanovništvu. Njavažnije je oprezno prihvatiti aranžam i imati dobar dogovor sa Evropskom komisijom da to ide brzinom koja je prihvaljiva za nas. U skladu s tim će ići i cene emisije, u skladu s tim će se primenjivati i trošak prekogranični za one koji izvoze električnu energiju, iako će se izvoz smanjivati”, navodi Maćić.
On smatra važnim da u tom procesu i privreda koja radi uz elektroprivrede stekne mogućnost da povećava svoju uposlenost, da se ne kupuje samo oprema koja će doći iz insotranstva, već da se poveća učešće domaćih preduzeća.
”Najprihvaljivije je krenuti u iskorištavanje preostalog hidropotenicijala, te paralelno raditi solarne i vjetroelektrane. To je proces koji se treba ubrzavati. Paralelno moraju se obezbediti kapaciteti za pokrivanje varijabilnih opterećenja kada nema proizvodnje suncem i vetrom, to su ili baterije, a može se razmišljati i o nekim reverzibilnim elektranama. U svakom slučaju taj proce mora da ide paralelno i mora da nas vodi stabilnom snabdevanju, da pokrijemo varijabilnost i da nam troškovi ne budu preveliki”, samtra Maćić.
Ekonomski institut Beograd i ove godine učestvovao je na Samitu energetike Trebinje gdje je prvoga dana centralni panel vodio direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović.
