Pravedna tranzicija energetskog sektora – gdje smo i kako dalje?, bio je naziv centralnog panela na Samitu energetike u Trebinju sa koga je poručeno da tranzicija energetskog sektora mora biti pravedna sa više aspekata i za one koji moraju tražiti novi posao i za lokalne regione kojima će se pomoći da bez potresa uspostave novu, perspektivnu privrednu strukturu. Sve to će upravo to i odrediti dinamiku tranzicije.
Na panelu su učestvovali: Luka Petrović, generalni direktor ERS, Francesco Corbo, regionalni direktor za energetski sektor za Zapadnu Evropu EBR, Sonja Sušac, izvršni direktor za razvoj i investicije EPHZHB, Milutin Đukanović, predsjednik odbora direktora EPCG, Dušan Živković, generalni direktor EPS, Petar Šainović, direktor Siemens Energy d.o.o. Beograd.
Moderator i uvodničar panela bio je Dragan Šagovnović, direktor i suvlasnik najstarije ekonomske institucije sa ovih prostora, Ekonomskog inatituta Beogad, starteškog partnera Srpske akademije nauka i umjetnosti. Šagovnović ima i visoki diplomatski rang, jer je počasni konzul najstarije pravoslavne zemlje na svijetu, Gruzije, koja nema ambasadu ni Srbiji, ni u Bosni i Hercegovini, kao i jedini prisutni član Srpskog poslovnog kluba ”Privrednik” koji okuplja vlasnike najvećih firmi u Srbiji.
Direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović kazao je da su elektroprivrede u regionu prihvatile da uđu u proces pravedne tranzicije i da je prvi zadatak proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora.
”Svjesni smo da tehnologija napreduje, da se nalaze alternativni izvori električne energije. Mi znamo za vodu, vjetar i sunce, ali u posljednje vrijeme se spominje amonijak, vodonik, istražuju se i usavršavaju baterijski sistemi, sistemi skladištenja električne energije proizvedeni iz neupravljivih izvora električne energije. Sve to, uz povećane zahtjeve za električnom energijom u budućim decenijama, dovodi do toga da li ćemo izgradnjom novih izvora električne energije postati nezavisni, a uspjeti da nemamo termo-električnu energiju.To je glavno pitanje”, kazao je Petrović nakon panela.
On je naveo da moraju postojati i određena grant sredstava iz Evropske unije za podršku za nove izvore električne energije. ”Spomenuta je i mogućnost gasnih elektrana. Već smo čuli da je u Evropi plan da se izgradi dva gigavata instalisane snage gasnih elektrana, pa je pitanje zašto to ne bismo radili i na ovim prostorima i da li je moguće postojeće termo-elektrane prebaciti na gasne elektrane i na koji način je to moguće uraditi. Sve su to pitanja za struku. Mi nemamo snage da napravimo nuklearnu elektranu i zato smo se okrenuli prema vlastitim resursima kako ne bismo došli u fazi da kupujemo električnu energiju i kako bismo ostali najpovoljniji snabdjevači električne energije na Zapadnom Balkanu. One elektroprivrede koje iskoriste oko 50 procenata vlastitih resursa ostaće stabilne”, naveo je Petrović.
Predsjednik odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milovan Đuaknović kazao je da je energetika velika šansa za razvoj cijelog regiona, ali da mora mnogo da se radi. ”Možemo da iskoristimo potencijal da imamo koristi i kada pada kiša i kada grije sunce i kada duva vjetar. Ubjeđen sam da ćemo mi to dobro uraditi”, poručio je Đuaknović.
Uvodničar i moderator panela bio je direktor Ekonomskog instituta Beograd Dragan Šagovnović koji je kazao da tranzicija sa više aspekata treba biti pravedna prema elektroprivredama u regionu.
”Skloni smo danas da kritikujemo elektroprivrede, a da izgubimo iz vida da su u prethodnim decenijama to bile kompanije socijalnog mira i održavanja naših nacionalnih ekonomija. Sa druge strane pravedna tranzicija, pravedna u smislu da smo itekako svesni čiji je najveći doprinos globalnom zagađenju. To su svakako najrazvijenije zemlje koje su od početka industrijalizacije najviše doprinele remisiji gasova koji proizvode efekat staklene bašte. Međutim, prosto mi smo deo toga i neminovno je idemo u tom pravcu. Treće stvar koja nas usmerava da moramo ići tu, je to što se suočavamo sa sve češćim problemima u pogledu raspoloživosti i kvaliteta uglja, te dolazimo do toga da je tranzicija neophodna”, kazao je Šagovnović.
On je izrazio zadovoljstvo što se kod svih panelista vidi ključni faktor da pravedna tranzicija mora biti i društveno i socijalno odgovorna. ”Mora se uvažiti činjenica da u zemljama koje imaju veliku proizvodnju na bazi uglja, imamo i jako veliki broj ljudi zaposlenih u oblasti termo-energije, tako da tranzicija treba biti pravedna i sa tog aspekta. Usput, tranzicija nisu samo novo-proizvedeni zeleni kilovati, uspeh tranzicije je i to koliko smo uspeli da osmislimo ambijent da uposlimo sve te ljude, porodice, regione. Ono što me jako raduje jeste da svi panelisti imaju svest o tome i da navedeni faktori trebaju biti ti koji će opredeljivati dinamiku tranzicije”, kazao je Šagovnović.
On je naglasio da je panel pokazao i to da predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj dobro razumiju naše probleme.
On je naglasio da tranzicija mora biti pravedna i za one koji moraju tražiti novi posao i za lokalne regione kojima će se pomoći da bez potresa uspostave novu, perspektivnu privrednu strukturu.
”Šta nam stoji na raspolaganju za zamenu uglja u sledeće dve decenije? Preostali, neiskorišćeni hidropotencijal je veoma značajan, naročito u BiH. Veliki broj projekata se ili realizuje ili priprema ili najavljuje, o čemu ćete vi detaljno govoriti. Velike su mogućnosti za razvoj reverzibilnih hidroelektrana u nezaštićenim prostorima. One mogu biti u mnogim okolnostima, povoljnija opcija za integraciju varijablne proizvodnje solarne i energije vetra, nego što su baterije ili u kombinaciji sa baterijama. Sasvim je izvesno da će, kao što vidimo, da raste udeo solarnih i elektrana na vetar i u velikim elektroprivredama i kod nezavisnih proizvođača, a i kod kupaca, na krovovima njihovih zgrada. I o tome ćete detaljno govoriti. Međutim, iskustva više EU zemalja pokazuju da solarne i elektrane na vetar ne mogu pokriti sve potrebe potrošnje uz prihvatljive uslove i da neke od njih (npr. Poljska) iniciraju ili se vraćaju (npr. Italija) nuklearnoj energiji. Prvi koraci u tom smeru se čine i u Srbiji. Mnogi će se još dugo oslanjati na prirodni gas, čekajući da padnu troškovi vodonika. To može biti i za nas prelazna opcija, ali u ograničenom obimu, imajući u vidu uticaj geopolitičkih nestabilnosti i poremećaje na tržištu i neizvesnosti cena”, kazao je Šagovnović.
On je podsjetio da EPHZHB i ERS u svom sastavu imaju i distributivne mreže. ”Pred njima je takođe velika transformacija i digitalizacija koja treba da omogući što jednostavnije priključenje i integraciju velikog broja distribuiranih malih proizvođača, solarnih elektrana na krovovima kao i baterija, ugradnju pametnih brojila, odziv aktivnih kupaca uz ugradnju punjača za elektrovozila, toplotnih pumpi itd. Za sve to potrebne su znatno veće investicije.Sadašnji planovi će se svakako u narednim godinama menjati i prilagođavati novim potrebama, a pre svega razvoju novih tehnologija i onih koje još nisu dovoljno komercijalizovane. Menjaće se i uslovi finansiranja razvoja i treba im se prilagođavati. Dozvolite mi da kažem da već decenijama sarađujemo sa SIEMENS-om i EBRD-om i njihovo viđenje promena koje slede i podrška na tom putu će nam svakako koristiti”, kazao je Šagovnović.
Na Samitu energetike u Trebinju prisustvuje više od 600 učesnika iz više od 15 zemalja.
