Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas da je Srbija uvijek bila na strani Dejtonskog sporazuma i da čvrsto stoji na stanovištu da narodi u BiH treba da opredjeljuju sudbinu svoje zemlje, a ne bilo ko sa strane.
Đurić je rekao novinarima u Beogradu da je na sastanku visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Kaje Kalas sa ministrima zapadnog Balkana u Briselu, između ostalog, razgovarano o situaciji u BiH.
On je naglasio da je predočio stav Srbije i pokušao da zaštiti srpske interese od onih koji žele da prikažu Republiku Srpsku kao nekakvog krivca za sve u BiH.
Đurić je naveo da je strana pomoć BiH uvijek dobrodošla, ali da “težišni posao mora da bude obavljen između tamošnjih političkih aktera”.
– Srbija je pokazala u prethodne tri decenije koliko doprinosi toj normalizaciji odnosa, sprečavajući na neki način da stvari odu izvan kontrole, barem kada je riječ o onome na šta mi možemo da utičemo – rekao je Đurić.
On je naglasio da je u dijelu razgovora koji se odnosio na pitanje Kosova i Metohije ukazao na činjenicu da Zajednica srpskih opština nije formirana duže od decenije, a da je to bila obaveza koja je potpisana i dogovorena upravo u Briselu 19. aprila 2013. godine.
– Predstavnici Prištine pokušali su da Srbiju okrive za različite regionalne probleme i prikažu je kao izvor nestabilnosti, međutim opšta opservacija je da danas Evropa, suočena sa nizom izazova, radi na tome da ubrza proces proširenja – naveo je Đurić.
On je rekao da je poruka Beograda prenesena na sastanku da želi da vidi otvaranje šengenskog prostora za cijeli region što je moguće brže.
– Frustrirajuće je da imamo tvrde granice na svakih 150 do 200 kilometara koje prekidaju krvotok života ljudi, porodica, ali i ekonomija. Nema nijednog razloga da Evropa već ovog ljeta ne omogući da se otključa pun potencijal ukljičavanja našeg regiona u Šengen zato što bi to direktno dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti – naveo je Đurić.
On je ocijenio da to ne bi umanjilo bezbjednost EU već bi, naprotiv, smanjilo tenzije u regionu i bilo bi veoma korisno za brzo uključivanje u zajednički ekonomski prostor.
