Sretenje — Dan državnosti Srbije je državni praznik Srbije, a ustanovljen u spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak, kao dan sjećanja na početak Srpske revolucije, i takođe se proslavlja kao Dan ustavnosti Srbije u spomen na dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav. Ovaj datum je najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Sa narodnim poslanikom i zamjenikom predsjednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Srbije Milimirom Vujadinovićem smo razgovarali o pitanjima koja su aktuelna, a tiču se regiona i dijaspore, upravo želeći da na ovaj značajan dan istaknemo važnost jedinstva srpskog naroda ma gdje god da on živi.
Kako gledate iz ove perspektive na dijasporu? Znamo da se dugo bavite regionom i našim narodom u regionu, šta smatrate svojim najvećim uspjehom?
Mislim da se o značaju dijaspore, čak i u smislu biološkog opstanka našeg naroda, najbolje može govoriti ukoliko znate podatak, da u svetu otprilike 16 miliona ljudi govori srpski jezik. Ukoliko pak opet znate, da tek nešto malo više od polovine tih ljudi živi u Srbiji i zemljama regiona, a ostatak svuda širom sveta, postaje potpuno jasno koliki je značaj dijaspore. To poređenje sam uzeo iz razloga što je svakome ko se pozabavi istorijom jasno, da narodi i nacije nestaju onda, kada nestane njihovog jezika. Inače smo druga ili treća zemlja u Evropi, po veličini dijaspore, u odnosu na broj stanovnika matice.”
Ako pak govorim o onome šta smatram da je moj lični uspeh u bavljenju ovim poslom, biću potpuno slobodan da vam kažem da je to mogućnost, da budem zvanični deo politike, koja je pitanja dijaspore i Srba u regionu, postavila visoko kao prioritet u svom poslu, kao ni jedna vlast u modernoj srpskoj istoriji . Ko će iskreno priznati, ta vrsta politike nikada do sada nije imala svoj značaj kao u poslednjih nekoliko godina od kada je njen glavni nosilac srpski predsednik Aleksandar Vučić. Na kraju, ovo je jedinstvena ocena svih političkih predstavnika Srba iz dijaspore regiona. Biti deo tog istorijskog procesa je definitivno velika čast i uspeh za svakoga ko iskreno učestvuje u tom poslu.
Istorijski posmatrano ovo je ključan period iz perspektive povezivanja matice i dijaspore. Kako vidite način budućeg održavanja veza sa dijasporom?
Kao što i sami kažete, živimo važne istorijske trenutke po pitanju povezivanja našeg naroda. Slične trenutke, kao narod, smo živeli u vremenima Svetozara Miletića, Jaše Tomića, Bogdana Žerajića, Veljka Čubrilovića i mnogih drugih ličnosti i pokreta koji su živeli za povezivanje matice Srbije i ljudi koji su, u to doba, u velikom broju živeli van njenih granica ali i ličnosti poput Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića i sličnih, koji su radeći širom sveta, pokušavali da daju doprinos i razvoju matice.
Nisu iste istorijske i političke okolnosti, ali i tada, baš kao i danas, dijaspora je znala i osećala važnost i snagu matične države i svoju snagu crpela upravo iz njenog rasta i napretka i obrnuto, država je rasla i napredovala i dobar deo sopstvene snage crpela iz dijaspore. To je moguće samo onda kada je matična država u osetnom političkom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom usponu, a Srbija to trenutno zaista jeste. Ovo jeste trenutak kada je dijaspora potrebna Srbiji i Srbija njoj, baš kao u tim važnim istorijskim momentima.
Sa aspekta političkog sistema da li treba dijaspori omogućiti da bude zastupljena u Narodnoj skupštini? I da li bi ovaj novitet donio nove rezultate i novi pogled ka dijaspori?
To je ozbiljno političko pitanje i zahteva ozbiljne ustavne i zakonske izmene i široko političko jedinstvo i konsenzus. Ako imate u vidu, na koji način se najveći deo opozicije u Skupštini, odnosio prema važnom nacionalnom pitanju Kosova i Metohije, lično me je strah da ne bi drugačije postupili i u tom slučaju.
Međutim, politička opcija SNS, kojoj i sam pripadam, kao niko do sada u svojim redovima u Narodnoj skupštini, sadrži veliki broj ljudi koji su na ovaj ili onaj način vezani za region ili dijasporu. Ne sećam se da je neko u skorije vreme u srpskom parlamentu imao toliki broj poslanika čije poreklo, posao ili političko delovanje da su u toj meri vezane za dijasporu i region, kao što to danas ima SNS, te i zbog toga mislim da su dijaspora i region i te kako zastupljeni u srpskom parlamentu.
Znamo svi da dijaspora puno doprinosi privrednim aktivnostima u Republici Srbiji, kako vidite nastavak i poboljšanje ovog odnosa? I kako dijasporu uključiti da bude sve intezivniji investitor u matici?
Ako govorimo o doprinosu privredi, pa i celokupnom ekonomskom stanju, doprinos dijaspore zaista jeste veliki. I kroz direktno učešće u investicijama ali i kroz posredovanje u dolasku drugih inostranih investitora. Međutim, mislim da je tu važan jedan novi segment, koji je sve više zastupljen, a tiče se angažovanja mladih stručnjaka iz različitih oblasti, koji se sve više vraćaju iz inostranstva i pronalaze posao u Srbiji gde su plaćeni skoro kao i u inostranstvu ili u najmanju ruku sasvim dovoljno da im to omogućava pristojan život u svojoj zemlji, što se ne sećam da je bio slučaj ikada ranije. Tu naravno pre svega mislim na stručnjake iz oblasti informacionih tehnologija. U svakom slučaju, nema dileme o tome da li je važnost dijaspore velika u ukupnoj privrednoj aktivnosti zemlje.
Koja je perspektiva razvoja odnosa dijaspore i matice? Kako vidite na taj odnos za deset, dvadeset i pedeset godina?
Vremena koja živimo su definitivno turbulentna i nepredvidiva. Teško je govoriti i predviđati stvari unapred, jer na mnogo toga što se dešava u svetu ne možemo uticati i ne zavisi od nas. U svakom slučaju, cilj u budućnosti je da se procenat dijaspore smanjuje i to bi bila idealna pozicija, tj.da radimo na daljem razvoju Srbije i da što manji broj ljudi odlazi iz zemlje i sa druge strane da stvaramo uslove da se što je moguće veći broj njih vraća u zemlju i vidi perspektivu života za sebe i porodicu. Sa treće strane, treba da nastavimo da pomažemo očuvanje, jezika, kulture i identiteta onih, koji su ipak odlučili da ostanu trajno da žive van granica Srbije.
Sve to se može obezbediti samo u slučaju kada je Srbija jaka i stabilna država, a napredak u poslednjih nekoliko godina je evidentan.
ogledalosrpsko.com
