VUČIĆ POZIVA 50 LIDERA DA PRITISNU “NE” U UJEDINJENIM NACIJAMA: Diplomatska akcija za rušenje Rezolucije o genocidu

U okviru diplomatske akcije u Ujedinjenim nacijama, kako bi pokušalo da se sprireči usvajanje Rezolucije o Srebrenici koja ima za cilj da Srbe žigoše kao genocidan narod, predsjednik Aleksandar Vučić razgovaraće sa liderima 50 država, sa posebnim akcentom na zemlje Afrike, saznaju nezvanično “Novosti”.

Iza dokumenta koji predviđa da 11. jul bude međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici, osudu svih koji “negiraju genocid” i da se ova tema nađe u obrazovnim programima u udžbenicima, stale su Njemačka i Ruanda, dok za njega, kao po običaju, nezvanično lobira i Velika Britanija. U tom krugu su i Sjedinjene Američke Države, Čile, Novi Zeland, Malezija, Jordan, Turska, Slovenija, Albanija, Francuska, Italija, Irska, Lihtenštajn, Holandija i Finska, ali se očekuje da se priključi još država. Sve ove zemlje vrše političke, ali i ekonomske pritiske na države članice Ujedinjenih nacija da njihovi delegati podignu ruke “za”.

Tekst bi trebalo da se nađe na dnevnom redu redovnog zasedanja Generalne skupštine krajem aprila, a za njegovo usvajanje je potrebna prosta većina (postoji mogućnost da neko zatraži da bude dvotrećinska, a onda se o tome izjašnjava parlament). Zato ćemo morati sve karte da bacimo na to da zemlje koje imaju dobre odnose sa Srbijom, budu u sali i glasaju protiv ili makar budu uzdržani.

Prema našim informacijama, fokus je na zemljama Sahela među kojima su Senegal, Alžir, Niger, Centralnoafrička Republika, Etiopija, Eritreja… Takođe, izuzetno je važno pridobiti Egipat kao zemlju koja u Africi ima veliki uticaj, ali i Angolu, li i Trinidad, karipsku zemlju koja predsjedava “svjetskom kućom”

Predsjednik Vučić rekao je da je formiran tim države za UN i Srebrenicu i da će otići u Njujork kako bi u Generalnoj skupštini pokušao da zaustavi rezoluciju.

– Otići ću tamo i spreman sam da razgovaram sa što većim brojem članica. Imamo problem sa Venecuelom i još četiri zemlje koje su izgubile pravo glasa. Vraćenja tog glasa iziskuje veliki novac. Ostaje nam da se borimo koliko je moguće, pri tom uvijek pokazujući poštovanje prema žrtvama koje su se dogodile – rekao je Vučić i dodao da će učiniti sve da se poboljša pozicija Srbije.

Kontakti sa kosponzorom rezolucije Ruandom su već uspostavljeni, mada, prema saznanjima “Novosti”, ne treba gajiti prevelike nade u uspjeh. Ova zemlja je pod direktnim uticajem Njemaca i Britanaca, dobijaju ogroman novac za obnovu zemlje, čije je stanovništvo stradalo u genocidu 1994. godine. Zapadnjaci se na ovaj način “peru”, jer nisu učinili ništa da masakr bude spriječen.

Iako je ova zemlja upravo simbolično izabrana da stane iza dokumenta o Srebrenici, poređenje dva događaja je nemoguće. U Ruandi je 6. aprila 1994. oboren avion u kojem se nalazio tadašnji predsednik Žuvenal Habiariman – pripadnik Huta, a stradali su svi članovi posade. Hutski ekstremisti za napad su okrivili pobunjeničku grupu Tutsa – Patriotski front Ruande, a oni su odbacili optužbe. U organizovanoj kampanji pokolja, vojnici su dobili liste za odstrel Tutsa, mnogi su ubijeni mačetama, postavljane su blokade na putevima, u medijima je podsticana mržnja, pretresane su kuće…

Inače, rezolucije koje donosi Generalna skupština Ujedinjenih nacija nisu obavezujuće, ali imaju određenu političku težinu. Obavezujući su dokumenti koje izglasa Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Pokušaj da se pred ovim tijelom donese akt o Srebrenici propao je 2015. godine. Velika Britanija je žejlela da se izglasa tekst u koji se na Srbe prebacuje sva krivica, ali je Rusija uložila veto i plan je propao.

Prethodni članakSutra Blagovijesti: Evo šta taj praznik predstavlja i šta je tada dobro započeti
Naredni članakUhapšeni brat i otac D.D, osumnjičenog za ubistvo djevojčice iz Bora