– Plan rada koji sam izložio u decembru 2018. godine, u značajnoj mjeri je morao biti modifikovan, prvo zbog pandemije virusa korona, koja nam je potrošila skoro dvije godine, 2020-tu i 2021. godinu, te sukobi u Ukrajinu, koji su donijeli novu krizu, kojom smo se bavili cijelu 2022. godinu. Međutim, i pored toga, mogu da kažem da svi ekonomski i fiskalni pokazatelji Srpske ukazuju da smo uspjeli u prvom redu da očuvamo zdravlje naših građana, što nam je bilo najvažnije, a onda i da očuvamo radna mjesta i privredne subjekte, te da dodatno povećamo zaposlenost – rekao je Višković.
On je istakao da su započeli brojne strukturne reforme i velike infrastrukturne projekte, koje će završiti u narednom mandatnom periodu.
– Naš zajednički cilj i zadatak i dalje jeste jaka, stabilna, prosperitetna Srpska, sa punim, dejtonskim institucionalnim kapacitetima, sa kojima će biti u stanju adekvatno odgovoriti na sve zahtjeve njenih građana. Sigurno je da ćemo se i u narednom periodu, posebno zbog veoma izazovnog međunarodnog okruženja, susretati i dalje sa brojnim poteškoćama i izazovima, ali pozitivni trendovi koje bilježi Srpska daju nam za pravo da čvrsto vjerujemo da će vrijeme koje je ispred nas biti obilježeno daljim pozitivnim kretanjima i ekonomskim napretkom – rekao je Višković.
Višković je poručio da je, kao što je već rekao, pandemija virusa korona, u prvom redu, a kasnije i ekonomska kriza uzrokovana sukobom u Ukrajini, uticala “da smo u nekom periodu morali da odstupimo od našim planiranih politika i da u potpunosti promjenimo prioritete u radu Vlade Srpske”.
– Sumirajući danas sve urađeno, mogu istaći da smo, pored brige za zdravlje naših građana, najveću pažnju posvetili privredi, povećanju njene konkurentnosti i produktivnosti, te očuvanju zaposlenosti i povećanju plata radnika, radeći zajedno sa našim socijalnim partnerima, sa poslovnom zajednicom i sindikatom – istakao je Višković.
On je naglasio da su u okviru poreske reforme rasterećenja rada od 2018. godine do danas izvršili višestruko rasterećenja rada.
– Došlo je do povećanja osnovnog ličnog odbitka sa 200 KM na 1.000 KM, smanjenja zbirne stope doprinosa sa 33 odsto na 31 odsto, smanjenja stope poreza na dohodak od ličnih primanja sa 10 odsto na 8 odsto, te povećanje ličnog odbitka za izdržavane članove porodice u 100 odstotnom iznosu – precizirao je Višković.
Prema njegovim riječima, ukupni efekti poreskog rasterećenja rada iznose oko 415 miliona KM godišnje.
– To praktično znači da se Vlada Srpske godišnje odriče tog iznosa u korist radnika. Ujedno, u posmatranom periodu, poreski klin, koji odražava poresko opterećenje, odnosno učešće poreza i doprinosa u bruto plati, smanjio se sa 38,5 odsto na 34,1 odsto, posmatrano za neto platu od 1.000 KM. Poređenja radi, poreski klin u Srbiji iznosi 38,1 odsto, Hrvatskoj 39,2 odsto, a u FBiH 42,6 odsto posmatrano za prosječnu platu – objasnio je Višković.
Višković je naveo da je kod poreza na dobit izvršeno proširenje olakšice po osnovu ulaganja u proizvodnju, čime se Budžet godišnje odriče oko 5,4 miliona KM u korist poslovnih subjekata.
– U prethodne tri godine na ovaj način je rasterećena privreda za oko 16 miliona KM. U oblasti neporeskih prihoda ukinuto je nekoliko veoma značajnih davanja, tako da je ukupan efekat smanjenja neporeskih davanja 30,5 miliona KM na godišnjem nivou, tako da su i ta sredstva ostala privredi i građanima – rekao je Višković.
Višković je naglasio da je prosječna plata nakon oporezivanja sa 857 KM 2018. godine, povećana na 1.198 KM u oktobru 2022. godine, odnosno za 39,8 odsto.
– Broj zaposlenih je za 266.309 lica 2018. godine povećan na 284.260 lica u 2022. godini, odnosno za 6,7 odsto, dok je broj osiguranika sa 304.024 lica 2018. godine povećan na 326.047 lica ili za 7,2 odsto. Broj nezaposlenih lica je sa 105.793 lica 2018. godine smanjen na 66.504 lica u septembru 2022. godine ili za 37,1 odsto. Sve navedeno dokazuje da smo u potpunosti, bez obzira na pandemiju virusa korona i ekonomske posljedice sukoba u Ukrajini, odgovorili na naš prvi cilj, odnosno povećanje konkurentnosti i produktivnosti privrede Srpske sa ciljem povećanja plata – poručio je Višković.
Govoreći o zdravstvenom sistemu koji je u prethodnom periodu akumulirao neizmirene obaveze, Višković je istakao da su u mandatnom periodu koji je iza nas, i pored svih izazova sa kojima su se susreli zbog virusa korona, uspjeli da očuvaju zdravlje građana, što im je bio osnovni zadataka.
– Uspjeli smo da pored toga, zaustavimo dalje akumuliranje neizmirenih obaveza. Pored navedenog, uspjeli smo dodatno da ojačamo fiskalnu odgovornost u zdravstvu, uvodeći dio zdravstvenih ustanova, prvenstveno domova zdravlja, u trezorski sistem. Takođe, usvajanjem zakonske regulative, odnosno Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o zdravstvenom osiguranju, dodatno smo unaprijedili prava građana i pacijenata prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu. Na osnovu svega urađenog, mogu reći da smo u mandatu koji je iza nas zdravstveni sektor učinili fiskalno održivim, ali u narednom periodu pred nama je još dosta posla, o čemu ću mnogo detaljnije, nešto kasnije – rekao je Višković.
Višković je kazao da su neefikasnost javnog sektora definisali prvenstveno kroz neefikasnost javnih preduzeća, a unapređenje javne uprave Srpske, vezivali su za njenu digitalizaciju.
– Sada, nakon četiri godine mandata, mogu da kažem da smo napravili iskorak po pitanju stvaranja uslova za reformu javnih preduzeća. Vlada Srpske usvojila je veoma detaljan i sveobuhvatan akcioni plan za reformu javnih preduzeća u Republici Srpskoj, iza koga je dvogodišnji rad domaćih eksperata i međunarodnih eksperata iz međunarodnih finansijskih institucija, tako da će pred novom Vladom Srpske biti zadatak da poštujući dinamiku datu akcionim planom, realizuju sve predviđene aktivnosti – izjavio je Višković.
Sa druge strane, naveo je Višković, uspostavljen je sistem za koordinaciju nadzora javnih preduzeća u Republici Srpskoj, kojima je dodijeljen status preduzeća od posebnog interesa za Srpsku, kao i onima u kojima Vlada Srpske vrši funkciju skupštine akcionara.
– Cilj uspostavljanja sistema za koordinaciju jeste jačanje nadzora i doprinosa ekonomskom razvoju Srpske. Sistem za koordinaciju podrazumijeva osnivanje organizacione jedinice za koordinaciju nadzora javnih preduzeća u Generalnom sekretarijatu Vlade, što će biti jedan od prvih zadataka nove Vlade Srpske. Prema tome, mogu da kažem da smo napravili iskorake po pitanju reforme javnih preduzeća, da smo definisali jasan pravac reformi u naredne dvije godine i da ćemo biti maksimalno posvećeni da planirani posao završimo u definisanim rokovima – ocijenio je Višković.
Pandemija virusa korona, koja je Vladi oduzela gotovo dvije godine mandata, te ekonomski izazovi sukoba u Ukrajini, kojima su se bavili cijelu 2022. godinu uticali su da su se neke prioriteti morali odložiti za neki naredni period.
– Upravo jedan od tih prioriteta je Unapređenje javne uprave i njena digitalizacija. Prilagođavanje obrazovanja i tržišta rada potrebama privrede je kontinuiran proces. Prethodni mandatni period smo aktivno sa poslovnom zajednicom radili na ovom veoma izazovnom i dugotrajnom zadatku i siguran sam da su pokazatelji sa tržišta rada dokaz da smo na dobrom putu, posebno što je naš osnovni ekonomski zadatak u vrijedme pandemije virusa korona bio očuvanje zaposlenosti. Međutim, i dalje, gotovo svi privrednici, bez obzira na privrednu granu iz koje dolaze, ističu problem nedostatka kvalitetne radne snage, tako da će ovaj prioritet i dalje biti u vrhu prioriteta nove Vlade Srpske – poručio je Višković.
Višković je ponovio svoj stav iz ekspozea u decembru 2018. godine da poboljšanje demografske pozicije Srpske zahtijeva dugoročne politike, a ne politike samo na mandatni period jedne Vlade.
– Mogu reći da smo u prethodnom mandatnom periodu posebnu pažnju posvetili mladim ljudima i mjerama podrške roditeljstvu. Međutim, nepovoljni demografski trendovi zahtijevaju da u svim politikama demografska komponenta mora biti uskučena, jer demografska obnova mora biti prioritet svih prioriteta u Srpskoj – poručio je Višković.
Prema njegovim riječima, istraživanje, razvoj, inovacije i digitalna ekonomija su drugi od sedam prioriteta kojem u prethodnom mandatnom periodu nisu uspjeli da posvete dovoljnu pažnju, a jedan je od najvažnijih za povećanje produktivnosti ukupne ekonomije Srpske.
– S tim u vezi, ovo će biti jedna od važnijih ekonomskih prioriteta nove Vlade Srpske. I na kraju, kada govorim o sedmom prioritetu iz prethodnog mandatnog perioda, a to su Evropske integracije, regionalna i međunarodna saradnja, smatram da smo u mandatnom periodu 2018-2022. godina zajedničkim radom predstavnika Srpske na svim nivoima vlasti, uspjeli da Republiku Srpsku dodatno pozicioniramo, u veoma izazovnom regionalnom i međunarodnom okruženju, na što svi zajedno moramo da budemo posebno ponosni – rekao je Višković.
Višković je istakao da su opredjeljenje Vlade Srpske za evropske integracije i ispunjavanje obaveza iz mišljenja Evropske komisije, u skladu sa ustavnim nadležnostima, te usvojenim mehanizmom koordinacije, aktivnosti na kojima će i dalje nastaviti predano da radimo.
– Sve navedeno možemo i dodatno da potvrdimo analizom makroekonomskih i fiskalnih pokazatelja, posebno poredeći 2018. i 2022. godinu. Stope realnog rasta bruto domaćeg proizvoda su od 2019. do 2021. godine iznosile 2,5 odsto, -2,5 odsto i 6,9 odsto, respektivno, a procjene za 2022. godinu su 4,4 odsto. Treba podsjetiti da je realni pad bruto domaćeg proizvoda Republike Srpske za 2020. godinu od 2,5%, u periodu pandemije virusa korona, najmanji pad u svim zemljama regiona, poslije Republike Srbije – precizirao je Višković.
Višković je precizirao da se pokrivenost uvoza izvozom u mandatu prethodne Vlade kretala između 75,5 odsto i 79,4 odsto.
– To je najveća pokrivenost uvoza izvozom od kada se taj pokazatelj prati u Republici Srpskoj. Tržište rada i nezaposlenost su, kao što sam već rekao, bili odrednica svih politika prethodne Vlade Srpske, što smo prethodno potvrdili i kroz analizu makroekonomskih pokazatelja, kada je broj zaposlenih po prvi put u Srpskoj premašio 284.000, a broj osiguranika po prvi put premašio je 326.000 – rekao je Višković.
On je istakao da je od fiskalnih pokazatelja, učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu sa 37,8 odsto 2018. godine, smanjeno na 36,3 odsto na dan 30.06.2022. godine dok je učešće ukupnog duga u bruto domaćem proizvodu sa 48,4 odsto 2018. godine smanjeno na 43,7 odsto na dan 30.06.2022. godine.
– Na kraju, želim istaći da su inflacija i energetska kriza trenutno najveći ekonomski svjetski problemi, koji su prouzrokovani sukobom u Ukrajini i da je i Srpska prisiljena da se sa njima bori, bez obzira što ni na koji način nije uticala na njihovu pojavu – poručio ej Višković.
On je naglasio da je Republika Srpska u potpunosti energetski stabilna i da će tako ostati i u narednom periodu.
– Cijene proizvoda i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u Republici Srpskoj, mjerene indeksom potrošačkih cijena, u oktobru 2022. godine u odnosu na prethodni mjesec, u prosjeku su više za 1,8 odsto, dok su u odnosu na oktobar prethodne godine više za 15,5 odsto. Prema procjenama Ministarstva finansija Srpske, 2022. godine očekuje se prosječna inflacija od 13,3 odsto, a 2023. godine 6,0 odsto, tako da će kratkoročni cilj Vlade Srpske biti borba sa inflacijom i očuvanje dostignutog nivoa kupovne moći svih naših građana – naglasio je Višković.
On je dodao da će s tim u vezi lično, u prvom redu, insistirati na pojačanom i vidljivom radu kontrolnih organa na svim nivoima vlasti, kako bi se obuzdao rast cijena u onim djelatnostima gdje za to ne postoje opravdani razlozi.
– Sa druge strane, nastavićemo da pružamo ciljanu podršku našim građanima, i to onim kategorijama kojima je to najpotrebnije, u cilju očuvanja dostignutog nivoa kupovne moći – rekao je Višković.
Višković je istakao da su budžet za poljoprivredu za 2023. godinu planirali u iznosu od 180 mil. KM, kako bi u složenim uslovima snabdijevanja, imali što više domaće proizvodnje.
– Zasigurno, moraćemo odgovornije da se ponašamo i prema energiji, kako se ne bi doveli u situaciju da zbog neodgovorne i nepotrebne potrošnje, izgubimo značajna sredstva koja možemo dobiti prodajom viškova energije po znatno većim cijenama na berzama i to koristiti za druge potrebe – kazao je Višković.
