Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odbio apelaciju Milorada Dodika i potvrdio pravosnažnu presudu Suda BiH kojom je Dodik osuđen zbog nepoštivanja odluka visokog predstavnika u BiH.
Ustavni sud BiH je odlučivao o meritumu žalbe Dodikove odbrane na pravosnažnu presudu Suda BiH, kojom je Dodik dobio godinu dana zatvora i zabranu političkog djelovanja.
Odlukom o dopustivosti i meritumu u predmetu broj AP-3722/25 (Milorad Dodik) Ustavni sud je odbio kao neosnovanu apelaciju Milorada Dodika podnesenu protiv Presude Suda Bosne i Hercegovine od 12. juna 2025. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija), član 7. Evropske konvencije i član 18. Evropske konvencije u vezi sa članom 6. Evropske konvencije.
Ustavni sud je odbacio kao nedopuštene apelacije Milorada Dodika podnesene u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 2. Evropske konvencije u vezi s izjavama javnih zvaničnika datih tokom suđenja apelantu zbog toga što su očigledno (prima facie) neosnovane.
Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu apelaciju Milorada Dodika podnesenu protiv Rješenja Suda Bosne i Hercegovine od 18. augusta 2025. godine i Odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK) broj od 6. augusta 2025. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije, te član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju zbog toga što je ratione materiae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.
U obrazloženju odluke u vezi s navodom o povredi prava na pravično suđenje u odnosu na postupak koji je uslijedio nakon donošenja osuđujuće presude Suda BiH, Ustavni sud je naveo da je u konkretnom slučaju CIK po službenoj dužnosti proveo postupak utvrđivanja prestanka apelantovog mandata predsjednika RS-a.
Taj postupak je proveden u skladu s relevantnim odredbama Izbornog zakona BiH nakon što je donesena osporena drugostepena presuda Suda BiH, odnosno nakon što je osuđujuća presuda protiv apelanta postala pravosnažna.
Iz obrazloženja odluka CIK-a i Suda BiH proizlazi da se u tom postupku nije odlučivalo o ustavnosti i zakonitosti postupanja Suda BiH u krivičnom postupku protiv apelanta.
Na deklaratorni karakter osporene odluke CIK-a (konstatiranje prestanka apelantovog mandata) ukazano je i u odgovoru CIK-a na apelaciju.
Na osnovu toga, Ustavni sud je zaključio da se osporenim odlukama nije odlučivalo o apelantovim “građanskim pravima i obavezama”, niti o “krivičnoj optužbi” u smislu člana 6. stav 1. Evropske konvencije, zbog čega garancije iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije nisu primjenjive na postupak proveden pred CIK-om i Sudom BiH.
Takav zaključak posljedično isključuje i meritorno ispitivanje apelantovih navoda o navodnoj pristrasnosti članice vijeća CIK-a V. B. P. koja je učestvovala u donošenju osporene odluke CIK-a od 6. augusta 2025. godine, s obzirom na to da pravo na nezavisan i nepristrasan sud u konvencijskom smislu predstavlja jedan segment prava na pravično suđenje.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je taj dio apelacionih navoda ratione materiae inkompatibilan s Ustavom Bosne i Hercegovine i Evropskom konvencijom.
Dodik je, podsjetimo, otkupio zatvorsku kaznu, ali uporno pokušava negirati drugi dio presude.
Prilikom slanja apelacije Ustavnom sudu BiH je zatražio i privremenu mjeru obustave provođenja presude do konačne odluke, ali se Ustavni sud odlučio da pričeka i donese odmah konačnu odluku.
Potvrda pravičnosti presude koja je stigla iz Ustavnog suda BiH znači da će Dodikova odbrana proces žaljenja na presudu prebaciti na Evropski sud za ljudska prava.
