Pregovori o prijemu BiH u EU treba da budu otvoreni kada BiH dostigne neophodni stepen kriterijuma za članstvo, naročito u oblastima stabilnosti institucija i garantovanja demokratije i vladavine prava, ističe se u mišljenju Evropske komisije o situaciji u BiH.
BiH treba da uskladi svoj ustavni okvir sa evropskim standardima i osigura funkcionalnost svojih institucija da bi mogla da preuzme obaveze iz EU – navodi se u godišnjem dokumentu koji je objavljen u Briselu.
U tekstu se dodaje da je decentralizovana državna struktura kompatibilna sa članstvom u EU, ali da BiH treba da reformiše svoje institucije da bi mogla da efikasno učestvuje u odlučivanju unutar EU i da primjenjuje i provodi zakone EU.
– BiH još ne ispunjava dovoljno kriterijume u vezi sa stabilnošću institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, kako je odredio Evropski savjet u Kopenhagenu 1993. godine – navodi se u mišljenju.
Evropska komisija smatra da BiH treba da unaprijedi izborni okvir i funkcionisanje sudstva i da pojača prevenciju i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U to spadaju mjere protiv pranja novca i terorizma, kao i osiguravanje efikasnog upravljanja granicama, migracijama i sistemima azila, navodi se u dokumentu.
Komisija ukazuje na potrebu da se pojača zaštita fundamentalnih prava svih građana, uključujući pomirenje i uključivanje osjetljivih grupa, kao i da se dovrše suštinski koraci u reformi javne administracije.
– U pogledu ekonomskih kriterijuma, BiH je ostvarila određeni stepen makroekonomske stabilnosti – navodi se u dokumentu i dodaje da treba posebno obratiti pažnju na ubrzavanje procedura za odlučivanje i poboljšanje poslovnog okruženja.
U mišljenju je ukazano na potrebu pravilnog funkcionisanja tržišnih mehanizama i probleme obimnosti regulativa, korupcije, dugih i kompleksnih administrativnih procedura i izražene fragmentacije unutrašnjeg tržišta BiH.
Komisija napominje da BiH treba posebno da obrati pažnju na nizak kvalitet obrazovanja i nedovoljnu orijentaciju na potrebe tržišta rada, kvalitet fizičkog kapitala i sporo prilagođavanje ekonomske strukture u ovoj zemlji.
– BiH je sveukupno u ranoj fazi u vezi sa nivoom spremnosti za preuzimanje obaveza iz članstva u EU i potrebno je da značajno unaprijedi taj proces, uskladi se sa zakonima EU i primijeni i provede te zakone – piše u dokumentu.
Komisija navodi da bi prijem BiH imao “ograničen ukupni uticaj na politiku EU i ne bi uticao na kapacitet EU da održi i produbi svoj sopstveni razvoj”.
U dokumentu je ukazano na interni proces odlučivanja u BiH i na preklapanja između različitih nivoa vlasti, uz napomenu da bi to moglo da negativno utiče na proces odlučivanja na nivou EU.
Komisija je upozorila i na postojanje nasilja nad novinarima i medijskim radnicima, te na potrebu da se osigura finansiranje javnih emitera.
– Komisija ohrabruje BiH da nastavi angažman u regionalnoj saradnji i da ojača bilateralne odnose sa susjednim zemljama, uključujući sklapanje sporazuma o granicama i težnju ka trajnom pomirenju na Balkanu – dodaje se u dokumentu.
Komisija je preporučila Evropskom savjetu da diskutuje o ovom mišljenju i pomenutim prioritetima poslije formiranja vlasti u BiH, a novi izvještaj o ovoj zemlji biće dio Paketa o proširenju 2020. godine.
Dokument Evropske komisije u kojem je mišljenje o zahtjevu BiH za članstvo u Evropskoj uniji, danas će, u ime Vlade Republike Srpske, preuzeti potpredsjednik Vlade Anton Kasipović.
Kasipović će dokument preuzeti od šefa odjeljenja za evropske integracije, politička pitanja i medije pri EU Delegaciji u BiH Krasimira Nikolova u 15.00 časova, u Administrativnom centru Vlade u Banjaluci.
Srna
