Specijalno iz Rima za Topportal novinarka i književnica dr Mila Mihajlović
Italija je zemlja sa nešto više od 60 miliona stanovnika i podeljena je u 22 pokrajina. Prvi slučaj korona virusa zabeležen je u Minhenu, a u Italiji je nešto kasnije korona virus prvi put prepoznat kod jednog naučnog radnika u mestu Kotonjo u okrugu grada Lodi nadomak Milana. Nije utvrdjen tzv. nulti zaraženi, odnosno onaj ko ga je ovamo doneo, niti će se to ikada saznati. Svi sa kojima je bio u kontaktu, rezultirali su zdravi. Pretpostavlja se da ga je zarazila osoba bez simptoma bolesti, koja je tako i ozdravila, a da nije bila – niti će ikada biti – svesna, da je zarazu donela.
Ovo je i najznačajnija karakteristika korona virusa Kovid 19: u najvećem broju slučajeva zaraze, radi se o osobama bez simptoma ili sa simptomima lakšeg oblika gripa. Naime, od 10 zaraženih, 5 nema nikakve simptome, 3 ima lakše simptome gripe pa – ili nastavlja da radi i da se kreće, ili ide kod lekara, čeka u čekaonici, pa se vrati kući na bolovanje od nedelju dana i izleči se. Na taj način, ove osobe su u međuvremenu nesvesno prenele zarazu na sve sa kojima su došle u kontakt. Kod preostala dva slučaja obično dođe do teških disajnih komplikacija sa veoma agresivnim oblikom zapaljenja pluća i njih lekari, da bi im spasli život, moraju da priključe na disajni aparat, takozvana „veštačka pluća“. A ovih aparata je vrlo malo, jer nepoznavanje karakteristika virusa zateklo je zdravstvene sisteme u skoro svim zemljama sveta nepripremljene.
Karatin jedino efikasno sredstvo
Pošto se radi o novom virusu koga naš sistem imuniteta ne uspeva odmah da prepozna i ne dozvoli mu prijem, on se neverovatno brzo širi i prijemčuje. Zato broj zaraženih, pa dakle i obolelih u najtežem obliku, vrtoglavo raste. To rezultira ogromnom potrebom za krevetima u šok sobama i preveliki broj disajnih aparata čiji je broj, kao što je prethodno rečeno, ograničen. Italija, sa 60 miliona stanovnika, u momentu nailaska zaraze, raspolagala je sa svega 5.000 ovakvih aparata, što je prosto neverovatno za zdravstveni sistem države koja je na 8. mestu liste najrazvijenijih zemalja sveta. Nemačka, na primer, koja broji oko 80 miliona stanovnika, redovno raspolaže sa 28.000 ovakvih aparata koji joj, svakako, neće biti dovoljni u slučaju da i tamo, kako se predviđa, eksplodira zaraza.
U Italiji su žarišta zaraze na severu zemlje, u regionima Lombardija, Veneto, Marke, Pijemont i Emilija-Romanja. Ograničenje kretanja ili „karantin“ samo u tim regionima pokazalo se kao nedovoljna mera za zaustavljanje širenja zaraze, pa je prošlog ponedeljka, 9. marta, doneta vladina uredba kojom se celokupna teritorija Italije proglašava za „zaštićeno područje“ i restriktivne mere su proširene na celu zemlju. Par dana kasnije, te mere su krajnje pooštrene.
O čemu se radi? Kako je naučno utvrđeno da je karantin jedino efikasno sredstvo u prekidanju lanca zaraze, naređeno je zatvaranje svih škola na svim nivoima (uključujući i univerziteti i naučne ustanove), muzeji, pozorišta, sportske aktivnosti, manifestacije, svaki oblik okupljanja, zatvorene su sve prodavnice i skoro sva preduzeća. Rade redovno supermarketi, mesare, pekare, sve prodavnice hrane, proizvodnja hrane i poljoprivredno-stočarska gazdinstva, apoteke, kiosci, novinarnice, javni prevoz i prodavnice sa elektro-aparatima i slično, banke, osiguranja, kao i sve aktivnosti vezane za najnužnije životne potrebe. Svuda se ulazi jedan po jedan, odnosno jedan izađe pa drugi uđe. Svo osoblje nosi zaštitne maske i rukavice. Zaštitne maske i rukavice služe da zaštite druge od nas, jer obično nisu u stanju da zaštite od zaraze, već da se sa obolelog zaraza prenese na zdrave. Striktno se pridržava razdaljine od namanje jednog metra između osoba.
Naravno da je sama najava ovakvih mera unela paniku, pa se već tokom noći i sledećeg dana mogao videti ogroman broj ljudi kako satima čeka pred supermerkatima, a izlazi sa tovarima kupljene robe. Isto je bilo i pred apotekama. Međutim, ovakvo stanje je trajalo svega jedan dan, pošto bi se ispražnjeni rafovi momentalno popunjavali.
Takođe, zahvaljujući tačnom i preciznom svakodnevnom izveštavanju, bez obzira na težinu i ozbiljnost vesti, građani su vrlo brzo stekli potpuno poverenje u novinare i u javni servis, pa je panika spontano prerasla u odgovornost, disciplinu i solidarnost. Parola u Italiji je „ja ostajem kod kuće“, a to je i najvažnije, jer lekari i naučnici tvrde da je izolacija svih jedini način brzog prekidanja lanca zaraze. Oni koji su zaraženi a nemaju simptome, u 15 dana karantina će ozdraviti; oni koji pokažu simptome, biće lečeni, a pošto inkubacija traje od 5 do 12 dana, u 15 dana biće vidljiv svaki novi slučaj zaraze. Dakle, očekuje se da se za 3 nedelje lanac zaraze prekine.
Aktuelno, na ulicama Italije nema nikoga. Pred prodavnicama hrane i apotekama, svi uredno i strpljivo čekaju u redu na razdaljini od 2-3 metra jedno od drugog, svi su ljubazni, odgovorni i disciplinovani. Na ulicama je tišina jer nema praktično nikoga, sem sporadičnog prolaska nekog automobila ili poneke osobe koja se vraća iz supermarketa. Policija kontroliše po uzorku i ako te zaustavi, moraš da popuniš izjavu ličnim podacima i kuda i zbog čega si krenuo. To radi preventive kretanja iz jednog u drugi grad i bezrazložnih izlazaka. Kazne su drastične i predviđaju i zatvor do godinu dana. Da bude jasnije: kretanje nije zabranjeno, ali je naglašena preporuka da se ostaje kod vlastitih kuća jer svaki izlazak iz kuće nosi stvaran i neposredan rizik od oboljenja.
U bolnicama u Italiji, situacija je krajnje kritična. Obolelih je zasada preko 12.000, umrlih preko 1.000. Bolnice su prepune i pred kolapsom, jer vrtoglavo oboljevaju i lekari i bolničari. Mesta na odeljenjima za intenzivnu negu (šok sobama) nema, hoteli čak nude prostor, a pred bolnicama su u Lombardiji postavljeni šatori za prijem pacijenata. Nema ni dovoljno aparata za disanje, pa lekari bukvalno moraju da odlučuju koga će da leče, a koga da ostave da umre. Lečenje znači momentalno priključivanje na aparat, što je takođe vrlo teška i ozbiljna intervencija. Zato se biraju pacijenti za koje se pretpostavlja da imaju šanse da prežive.
Netačna je informacija koja se prvobitno širila da od Kovida 19 oboljevaju samo stare osobe: prosek godina umrlih u Italiji je 42 godine starosti. Stariji ljudi češće i lakše obole, jer im je imuni sistem od godina istrošen, organizam i telo oslabljeno. Ali se jednako od ovog virusa oboljeva i umire.
Jedan lek počeo da deluje
Italija je svojim evropskim partnerima u EU uputila 11.marta poziv na solidarnost i pomoć, tražila je, između ostalog, da hitno kupi aparate za disanje i zdravstvenu opremu. Niko joj nije odgovorio, ali su istog dana, Slovenija, Austrija i delimično Švajcarska zatvorile granice prema Italiji. U Italiji je sve to primljeno sa puno gočine i prezira. Ni Evropska Komisija niti Evropska banka se sve do juče nisu ni oglasile. Odmah je Italiji odgovorila jedino Kina donacijom pomoći od 100.000 najmodernijih elektronskih zaštitnih maski, 20.000 zaštitnih kombinezona, 50.000 briseva za testiranje; Kina šalje u Italiju i hiljadu lekara virologa (infektologa) sa iskustvom, a uz to i 1.000 aparata za disanje i 2 miliona redovnih zaštitnih maski. Prvi kontingent sa 31 tonom pomoći i prvih 50 lekara jutros je već stiglo u Rim.
Dobra vest je da je na širokoj skali započela eksperimentalna primena leka koji se i do sada primenjivao za lečenje teških slučajeva reumatskog artritisa. Lek nije bio dostupan u apotekama, već samo u bolnicama. Ne znajući kako da suzbiju simptome koje je proizveo virus Covid 19 u najtežim slučajevima obolelih, u bolnici u Napulju su pre nekoliko dana ovaj lek primenili kod 7 pacijenata i svi su, za samo jedan dan, mogli samostalno da dišu i skinuti su sa aparata. Farmaceutska industrija La Rosche Italija je istog dana besplatno ovim lekom snabdela sve italijanske bolnice, pa je od juče počela eksperimentalna primena leka i u Lombardiji i u Venetu. Eksperimentalna primena je sada na širokoj skali i ujedno se piše i protokol o primeni, neophodan da bi lek ušao u sistem. Stručnjaci upozoravaju da je za proglašavanje pozitivnog dejstva leka potrebno vreme i niz dodatnih provera. Međutim, činjenica je da lek pozitivno deluje, pa postoje osnovane nade da će eksperimenti dati očekivane rezultate.
Pitanje je kako će se situacija dalje odvijati. Virus ne poznaje granice i ne bira žrtve. Statistike pokazuju da se aktuelno širi po svetu, a prve na udaru u Evropi su Španija, Portugalija, Francuska i Nemačka. Od jutros, u Francuskoj su na snazi skoro iste mere zaštite kao i u Italiji, a tako je i u Španiji. U Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini zaraze je još malo, ali postoji realna mogućnost da se proširi i uzme maha. Zato se apel da se zatvore škole i sva mesta okupljanja, da se ograniči kretanje građana i preduzme svaka mera potrebna kako bi se uošte onemogućilo da do zaraze dođe, danas postavlja kao realan i hitno primenljiv. Nema mesta panici, ali je predostrožnost, odgovornost i solidarnost u ovim danima više nego potrebna.
