RADOVI NA IZGRADNjI HIDROELEKTRANE “DABAR” BIĆE UBRZANI

Radovi na izgradnji hidroelektrane /HE/ “Dabar” biće olakšani i ubrzani, a potpisivanje ugovora o kreditiranju se očekuje za tri do četiri mjeseca, pošto je Sud BiH odbio kao neosnovanu tužbu kinesko-slovenačkog konzorcijuma u vezi sa javnom nabavkom o finansiranju i izgradnji te elektrane, izjavio je danas Srni direktor HE “Dabar” Slaviša Stajić.

On je naglasio da je na tenderu za finansiranje i izgradnju te hidroelektrane izabrana kineska kompanija “Gedžouba grup” kao najpovoljniji ponuđač, a da se kinesko-slovenački konzorcijum “CNEEC-RIKO” žalio na tenderski postupak i tražio da se poništi ta javna nabavka iako nisu ni dostavili validnu dokumentaciju, niti su zadovoljili uslove da konkurišu.

“Iako nije ni postojala sumnja u zakonitost sprovođenja ove javne nabavke, bili smo na pola posla i sada je ovo korak dalje u završetku projekta”, rekao je Stajić.

On je istakao da je pokretanje tužbe tog konzorcijuma pred Sudom BiH otežalo pregovore o kreditiranju projekta sa predstavnicima kineske Eksim banke, pošto su zbog toga bili oprezni i cijeli postupak je mogao da se vrati na početak.

“Posle ove presude smo od kreditnog biroa Eksim banke dobili potvrdu da je projekat HE `Dabar` isplativ i da će ga Banka podržati i odobriti sredstva”, istakao je direktor tog preduzeća.

On je napomenuo da je sa kineskom kompanijom “Gedžouba” potpisan ugovor po sistemu “ključ u ruke”, odnosno o projektovanju, finansiranju i izvođenju radova na toj hidroelektrani.

“Vrijednost posla, koji obuhvata kompletan završetak svih građevinskih radova, nabavku i ugradnju opreme, izradu projekta i modela ispitivanja turbine, iznosi oko 223 miliona evra”, precizirao je Stajić.

Od toga će, iz kredita kineske Eksim banke, biti finansirano 85 odsto posla, a 15 odsto iz sopstvenih sredstava, naveo je direktor HE “Dabar”, istakavši da poslije potpisivanja ugovora o kreditu počinje da teče rok za izgradnju te hidroelektrane koji je planiran na četiri godine.

Stajić je ukazao je projekat isplativ i zbog toga što neće niko osim te elektrane, kada bude na mreži, vraćati kredit koji je uložen u njenu izgradnju.

On je pojasnio da je cjelokupna vrijednost posla povećana u odnosu na neke prvobitne procjene i planove zbog toga što su projektu HE “Dabar” pridruženi i ostali projekti neophodni za njenu izgradnju, kao što su probijanje kanala Dabarsko polje, proširenje tunela Dabar-Fatnica, te izgradnja brane Pošćenje.

Kada je riječ o eksproprijaciji zemljišta, on je rekao da se redovno isplaćuju te naknade za zemljište u zoni buduće hidroakumulacije Nevesinje i da je nadležnom ministarstvu upućen zahtjev za dopunu Odluke o utvrđivanju opšteg interesa radi eksproprijacije zemljišta i za odvodni kanal Dabarsko polje i za izmještanje dijela regionalnog puta Berkovići-Krivača.

Stajić je naveo da je u 2021. godini za potrebe eksproprijacije zemljišta isplaćeno oko četiri miliona KM, a cjelokupan iznos neophodan za tu svrhu biće, umjesto prvobitno planiranih 30 miliona KM, vjerovatno duplo veći i prema sadašnjim procjenama iznosiće oko 50 miliona KM.

“Taj prvobitni iznos od 30 miliona KM je paušalno utvrđen i nije se mnogo udubljivalo u taj dio koji je problematičan jer jedan dio porodica mora da bude iseljen, a neki ljudi traže i nerealno visoke cijene za svoje zemljište, što je predmet spora kod Pravobranilaštva Republike Srpske”, objasnio je Stajić.

On je dodao da iz HE “Dabar” ne mogu da utiču na dinamiku tog procesa, ali da su svi ti sporovi do sada riješeni i da preduzeće redovno isplaćuje sredstva za eksproprijaciju zemljišta.

Prema njegovim riječima, paralelno sa tim poslom se pribavljaju i građevinske dozvole za izgradnju objekata obuhvaćenih projektom HE “Dabar”.

HE “Dabar”, osim elektrane, obuhvata i izgradnju derivacionog tunela sa ulaznom građevinom, akumulacije Nevesinje, brane Pošćenje, vodostana, cjevovoda pod pritiskom, mašinske zgrade, kanala kroz Dabarsko polje i nasipa Grebak i Vranjača.

HE “Dabar” pripada hidroenergetskom sistemu “Hidroelektrana na Trebišnjici” /HET/ i predstavlja najvažniju hidroelektranu u sistemu “Gornji horizonti”.

Taj sistem, osim HE “Dabar” predviđa i izgradnju HE “Bileća” i HE “Nevesinje”.

Srna