PATRIJARH PA­VLE SPA­VAO U ŠTA­LI A SO­BU DAO IRINEJU

Patrijarh Irinej ot­krio je ranije šta ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti svom pret­hod­ni­ku, ali i šta su o Pa­vlu go­vo­ri­li „zli lju­di“ dok je bio na položaju.

Skro­m­nost je ka­ra­k­te­ri­sti­ka ži­vo­ta pa­tri­ja­r­ha Pa­vla. Ne mo­gu ni­kad da za­bo­ra­vim da mi je, kad sam po­sje­tio ma­na­stir Ra­ču, ustu­pio svo­ju so­bu, a on je oti­šao da spa­va u šta­li – re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej u be­sje­di u Ku­ća­n­ci­ma kod Do­njeg Mi­ho­lj­ca, rod­nom mje­stu pa­tri­ja­r­ha Pa­vla.

– On je me­ni go­di­nu da­na bio pro­fe­sor u Pri­zre­n­skoj bo­go­slo­vi­ji. Kad sam na­kon ne­kog vre­me­na po­sje­tio ma­na­stir Ra­ču, bi­la je ma­na­sti­r­ska sla­va i bi­lo je mno­go na­ro­da. On je me­ni, svom đa­ku, dao svo­ju so­bu, a on je pres­pa­vao u šta­li, sa jed­nim će­be­tom je ta­ko pro­veo noć. Jed­na izu­ze­t­na li­č­nost na­še­ga vre­me­na. Nje­go­ve rije­či su pos­ta­le po­slo­vi­ce za naš na­rod. I dje­ca u Beo­gra­du po­na­vlja­ju „bu­di­mo lju­di“, a to je ono što od nas tra­ži i cr­kva i je­va­n­đe­lje i sam Go­spod naš ko­ji nas je stvo­rio – re­kao je pa­tri­ja­rh Iri­nej i pod­se­tio da je pa­tri­ja­rh Pa­vle ži­vio ži­vo­tom obi­č­nih pros­tih lju­di.

Pa­tri­ja­rh Iri­nej je ista­kao da je pa­tri­ja­rh Pa­vle čo­vjek ovo­ga vre­me­na, ali i čo­vjek ko­ji je bio iznad vre­me­na, ko­ji je od mo­men­ta kad se za­mo­na­šio do po­sled­njeg da­na ži­vo­ta ostao isti i pro­vo­dio iste pri­n­ci­pe.