Pjevačica Viki Miljković ovog vikenda je prvi put nastupila nakon smrti svog brata Vladice koji je preminuo 28. marta, a sada je otkrila koliko joj je teško bilo da smogne snage i izađe na binu.
Ekipa Blica srela je Viki Miljković na aerodromu po povratku iz Njemačke gdje je nastupala, a ona je rekla kako se osjeća.
– Da vam kažem, tako kako moram. Dugo sam razmišljala šta da uradim, da li da otkažem i ovaj vikend nastupe. Kada se sve to desilo moram da priznam da sam preko noći osijedila, ali u buvkalnom smislu. Jako sam patila i jako mi je bilo teško, i sada mi je teško. Mom srcu i duši će uvijek biti teško – iskrena je bila pjevačica koja priznaje da je bila u velikoj nedoumici šta da radi.
– Razmišljala sam da li da otkažem. U međuvremenu sam bila u Nišu i dali smo prvo jutro nakon sahrane, drugo jutro, treće jutro, sedam dana… Mogla sam da otkažem i ovaj i narednih pet vikenda, ali sam odlučila da život mora da ide dalje. Imam dijete za koje moram da se borim. Moram da stanem na noge da budem jaka i da svojim primjerom svom djetetu pokažem da mora da se korača dalje kroz život u svim situacijama – rekla je pjevačica
– Publika je toliko bila uz mene i toliko mi je poklonila ljubav, podršku, poštovanje… Njihova emocija je bila melem za moju dušu. Jednostavno, život ide dalje. Praznina, tuga i bol će uvijek ostati i za mojim roditeljima i za mojim bratom. Nakon mnogo vremena počnu da naviru i lijepa sjećanja i onda sve to izazove osmijeh na licu. Samo sam se pitala šta bi moj brat želeo, šta bi on uradio i posavjetovao me i sigurna sam da bi to bila i njegova želja. On je isto bio muzičar i bavili smo se istim poslom.
Viki je objasnila i da je sličnu situaciju imala kada joj je umro otac, te da ju je brat tada posavjetovao da se vrati pjevanju.
– Mnogo bi je bilo teško i danas je i sutra i ne znam do kada će biti. Muzika pomaže i liječi sve. Nekada nisam ni shvatala koliko muzika popunjava praznine, ali sada se osjećam tako. Glava gore i idemo dalje. On bi bio jako ponosan. Mi smo sličnu situaciju i tada smo porodično razgovarali i isti stav je imao kao ja danas.
