Kusturica: Da Zapad nije bio pohlepan, ovo se ne bi desilo

Nedavni samit BRIKS-a je novo pisanje istorije. Na njemu je ustanovljen recept je za pravednije društvo jer pitanje budućnosti je duboko ukorenjeno u koncept boljeg i pravednijeg društva. Da Zapad nije bio toliko proždrljiv i pohlepan, zemlje BRIKS-a nikada ne bi postale džinovi, kaže za Sputnjik reditelj Emir Kusturica u intervjuu povodom 70. rođendana.

Prema Kusturicinim riječima, monetizovani svijet koji je stvoren na Zapadu doživljava “blagi kolaps“, ne zato što zapadne države ne mogu da vrate svoje dugove ili da štampaju još novca.

– Oni sad ulaze u fazu i u krizu u kojoj kockar u Indoneziji, kad izlazi iz kockarnice sa puno osvojenih žetona, kad hoće da promijeni lovu, neće uzimati dolar, jer dolar je poljuljan ne zbog toga što je to neko htio. Naravno, mnogi su to hteli, ali je u svojoj suštini isušena baza, koja obavlja njegovu reprodukciju. Hoću da kažem, priča o lakoći života uz gedžete, uz tu ideju da je videoigra zapravo pravi film u kojem mi učestvujemo, nije baš do kraja tačna i tikva i kruška i paradajz moraju da se proizvedu, ako ne već štampaju kao što je rekao Bil Gejts, ali to je dio nečega što je opasno i što u toj civilizaciji dolazi na ivicu – objašnjava on.

Americi se sada vraća ono što je 1974. i 1975. uradio tadašnji predsjednik Ričard Nikson, kada se približio Kini – projektovao je velike američke investicije i naučna dostignuća kroz jeftinu kinesku radnu snagu i sada im se to vraća kroz pojavu velikih sila, ekonomskih, vojnih ili kulturoloških, kao što su Rusija, Kina ili Brazil.

Gdje se sve tu, po vašem mišljenju, sad uklapa Donald Tramp i njegova pobjeda?

Njegova pojava uopšte nije bezazlena, zato što se ona kači na osnovne principe slobode i jednakosti, što su zapravo bili proizvodi Američke revolucije, odnosno Francuske buržoaske. Koliko je to sad ostvarivo uz ideju koja je kod njega vrlo jasna bila u prošlom mandatu – ako hoćeš da te čuvamo moraš da platiš reket, ne možeš da budeš NATO pakt, a da ne daješ dovoljno od svog BDP-a? Neke zemlje daju više, neke manje, ali očigledno nedovoljno da bi se trkale sa Kinom i sa Rusijom upravo u naoružanju.

Јer poslije luka i strijele došlo je željezo, pa je bio mač, pa su bili oklopi, tako su srpski vojnici uspeli da ubiju cara Murata, zato što su mogli da se probiju sa dobrim metalima i dobrom opremom. Sad je pitanje ko je ima, i tu mogu da kažem jednu stvar koja je jedna vrlo snažna impresija. Novi avion, Su-57, je konstruisan na mašti koja avion šalje putanjama koje su nepredvidive. Njegov obrtni moment i njegov ples na nebu nikada neće biti predmet naučnika koji formatiraju F-35 ili nešto što može da se digne, sleti, brzo leti, baci bombu, a ovdje je odjednom neka rapsodija na nebu. I tu se, u tim idejama o predmetima, o čoveku, o njegovom životu, o ratovanju na kraju, može izvesti zaključak čija je budućnost. Ili, koja civilizacija uz Američku može da opstane.

Prethodni članakRevizija istorije po mjeri političkog Sarajeva – 25. novembar
Naredni članakKošarkaši BiH nadigrali Hrvatsku