Poslanik u Skupštini Republike Srbije Milimir Vujadinović, jedini je Hercegovac u najvećem zakonodavnom tijelu Republike Srbije i to, sada, u drugom mandatu. Vujadinović uvijek sa ponosom ističe svoje porijeklo, iako dugi niz godina, još od fakultetskih dana, živi i radi u Subotici. Osim toga, u svom političkom djelovanju, uvijek potencira važnost jedinstva Srba s obe strane Drine i jačanje saradnje na svakom polju. U intervjuu za Top Portal Vujadinović govori upravo o odnosima Republike Srbije prema Republici Srpskoj i Srbima u BiH, aktuelenoj političkoj situaciji, budućim projektima i politikama.
Početkom mjeseca položili ste zakletvu za novi mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije i postali prvi Hercegovac sa dva mandata u istoriji srpskog parlamenta. Možemo li kazati da Hercegovina ima svoj glas u najvećem zakonodavnom tijelu u Srbiji?
Velika je čast biti i jedan dan deo najvećeg zakonodavnog tela srpskog političkog sistema. Još ranije, jedan od novinara mi je preneo podatak, da sam posle skoro 80 godina, prvi rođeni Nevesinjac u srpskom parlamentu. To svakako jeste čast ali i velika obaveza i prema građanima Republike Srbije ali i prema našim sunarodnicima u regionu i dijaspori.
Mislim da ste i sami svedok da je tačna konstatacija da i Hercegovina i čitava Republika Srpska ali i sav naš narod, itekako imaju svoj glas u parlamentarnom i uopšte u političkom životu Republike Srbije, a rezultat toga su konkretne stvari, projekti i podrška, a ne samo deklarativna zalaganja i ”tapšanje po ramenu”, kako je to bio slučaj u nekim prošlim vremenima. Za situaciju koju imamo danas, definitivno je najzaslužnija politička struktura na čijem čelu je današnji srpski predsednik Aleksandar Vučić i politička partija SNS, čiji deo sam i ja. Mogu reći da sam ponosan zbog svega toga, jer ono što danas vidimo je veliki istorijski pomak i svakako da je čast biti deo svega toga.
Budući da ste relativno mladi ušli u politiku, možete li se osvrnuti i na prvi mandat i motive za ulazak u politiku? U čemu je tajna uspjeha?
U politiku jesam ušao kao relativno mlad čovek, a danas bi se moglo reći da je već dosta toga iza mene ali naravno, čovek se uči dok je živ. Možda sam upravo ja jedan dobar primer onoga što jeste SNS, politika koju sprovodi ciljevi kojima stremi. Naime, SNS je, kao retko koja politička organizacija viđena do sada, otvorena za mlade i nove ljude koji će da unesu dodatnu energiju u borbu za napredak Srbije i srpskog nacionalnog korpusa u celini. Ako danas pogledate listu izabranih poslanika i odbornika na svim nivoima vlasti u Republici Srbiji, lako ćete primetiti veliki broj mladih ljudi i novih imena, ljudi koji su spremi da se bore i bez obzira na sve prepreke, koje im protivnici postavljaju, da i dalje nastavljaju da svakog dana po malo guraju Srbiju napred kako bi ona bila jača, a sa njom i svi mi koji u njoj živimo ili u njoj vidimo oslonac. Naravno, sve ovo ni jednog momenta nije isključivalo pomoć iskusnih političkih boraca koji su tu od samog početka.Svako ko u toj borbi daje doprinos i rezultat ima priliku da mu u samoj stranci, spram tih rezultata i doprinosa, bude poveren određeni posao. Ukratko, rad je ono što se ceni iznad svega!
E možda upravo u tome leži i odgovor na moje motive ulaska u politiku i uspehu koji pominjete. Što se mene lično tiče, pored svih pomenutih motiv je bio i taj što nisam mogao ravnodušno da gledam stalnu devastaciju i uporno uništavanje i Srbije i svega onoga što je nju činilo. Po meni je to jedan od najtežih istorijskih perioda moderne srpske istorije koji je trajao do 2012. godine, a u severnoj srpskoj pokrajini, gde i sam živim, sve do unazad 4 godine tj.do 2016 godine. O odnosu prema Republici Srpskoj i uopšte o našem narodu u regionu da i ne govorim!
Kada me pitate za uspeh, pre svega uspehom smatram to što sam danas i sam deo sistema koji te stvari ozbiljno popravlja i vraća na pozicije na kojima smo bili u najsvetlijim trenutcima naše istorije, a tu pre svega mislim na razvoj infrastrukture, zapošljavanje, jačanje javnih finansija, reformu obrazovanja i zdravstva, ozbiljno jačanje srpske vojske i policije i ugleda države u celini ali i jačanja naših sunarodnika i državljana u okruženju, prvenstveno u Republici Srpskoj zatim opština u Federaciji BiH ali i u Crnoj Gori, Hrvatskoj ,Severnoj Makedoniji, Mađarskoj….
Radeći u prethodnom mandatu, bio sam i deo donošenja važnih odluka i Zakona,i velika većina njih je posredno ili neposredno imala uticaj na razvoj našeg naroda u regionu.
Na ulazu u Skupštinu dočekale su vas demonstracije. Da li je bilo neprijatno i kako to komentarišete obzirom da su nemile scene iz Srbije nedavno obišle svijet?
Demonstracije su legitiman deo političkog života! Međutim,ne bih se složio da su to što smo imali demonstracije! Čini mi se da je to pre svega bio omanji skup huligana i stranih državljana čije delovanje je bilo usmereno na unižavanje Republike Srbije i njenih institucija. Ne može se to nazvati demonstracijama protiv vlasti i određene političke opcije,već rušilačkim pohodom na Srbiju! Ako vam je cilj da zapalite i razrušite Narodnu skupštinu i druge zvanične institucije, vi definitivno niste došli da izrazite nezadovoljstvo delovanjem neke političke opcije ili vlasti, jer su Skupština i institucije trajna kategorija bez obzira na vlasti koje se menjaju a institucije su vlasništvo svih nas pa i onih naših ljudi koji ne žive u granicama Republike Srbije.
Ako čak i stavimo sve to po strani, opet ste svi mogli da vidite da je dobar deo učesnika, pored ljudi iz kriminalnog miljea,bio iz inostranstva. Govorim o navijačima Hajduka iz Splita, državljanima Ukrajine, Crne Gore, BiH, Izraela, Kirgizije, Nemačke…i mnogih drugih zemalja. Ispostaviće se da je u svemu tome učestvovao veoma mali broj ljudi koji su imali čiste i legitimne političke ciljeve. Slike možda i jesu izgledale neprijatno, ali treba imati u vidu da su to na kraju slike i lice onih koji su i bili organizatori svega toga jer je narod jasno mogao da ,,razlikuje žito od kukolja,, i vidi ko su i šta su ljudi koji pokušavaju da na vlast dođu bez izbora. Tu naravno govorim o vođama bivše vlasti, za koju se danas ne zna ni kako se zove, ali vođe su iste već decenijama- Đilas, Jeremić, Tadić, Obradović i sada već neki novi profilisani nasilnici. Ali, šta drugo i očekivati od ljudi koji su već jednom dolazili na vlast tako što su spalili državne institucije? Sami skupovi nisu bili nešto ni brojni,ali medijska podrška nije izostajala. Treba napomenuti da je medijska podrška išla uglavnom iz medijskih centara u Zagrebu, Prištini, Sarajevu, Tirani i od pojedinih inostranih medija iz same Srbije. Mislim da i to govori dosta samo za sebe.
Što se mene lično tiče, nisam imao nikakvu neprijatnost prilikom dolaska i odlaska na dan konstituisanja Skupštine i čini mi se da je na kraju neprijatnost više osećalo tih manje od 100 ljudi okupljenih ispred zgrade parlamenta nego sami poslanici.
Prosto je, nasilje nije opcija, na vlast se dolazi i sa vlasti se odlazi na izborima a izbori su pokazali kome narod veruje.
Situacija u cijelom svijetu je jako teška zbog pandemije virusa korona, a na jesen se očekuje i velika ekonomska kriza. Kakva je situacija u Srbiji, kako se Srbija nosi sa problemima?
Pošast koja je zadesila ceo svet će definitivno ostaviti posledice i u pogledu zdravlja populacije i u pogledu ekonomije ali i načina života u nekom narednom periodu.
Danas kada vidimo da najjače svetske ekonomije imaju ozbiljne, veoma često i dvocifrene padove, jasno je da će i posledice za ljude širom sveta, biti veoma vidljive. Ono što se najavljuje je ozbiljna recesija i ekonomska kriza koja mnoge neće zaobići.
Kada je u pitanju Srbija, čini mi se da je malo koja vlast u modernoj srpskoj istoriji,d o sada imala toliko ozbiljne prirodne i društvene poremećaje i koja je imala toliko izazova i nagomilanih problema iz prošlosti, koje treba da rešava, kao ova predvođena Aleksandrom Vučićem, i sve je to urađeno sa velikim uspehom. Podsetiću vas na bankrot pred kojim je država stajala 2012, istorijske poplave iz 2014 godine, zatim ozbiljnu migrantsku krizu iz 2015-te i svih narednih godina u kojoj smo bili možda i jedna od najpogođenijih zemalja Evrope i sada pošast koja hara celim svetu i zove se Korona.
Iz svih ovih neprilika, Srbija je izlazila kao pobednik, svaki dan jača, vraćajući se na mesto koje joj istorijski i pripada, na mesto lidera ovog dela evropskog kontinenta.
Ono što je sreća za Srbiju u svemu ovome je to što je veoma spremna ušla u ovaj turbulentni period. Zbog ozbiljne fiskalne konsolidacije i reforme javnih finansija koja kreće od 2014 godine smo došli u situaciju da smo na početku krize imali zaduženost ispod 50 posto BDP-a ,jednocifrenu stopu nezaposlenosti, ozbiljan rast BDP-a, inflaciju malo više od 1,5 posto ,dosta čvRepublika Srpskat zdravstveni sistem i stabilne javne finansije.
Pored svega toga, zbog odgovorne i državničke politike, pre svega srpskog predsednika i Vlade uživamo ozbiljan međunarodni ugled što je u ovakvim momentima veoma važno.
Srbija je jedna od retkih ako ne i jedina zemlja koja nije smanjivala visinu plata i penzija i koja je direktnim uplatama pomogla građanima i privredi. Svakako na pomoć Srbije su mogli i još uvek mogu da se oslone i naši ljudi u Republici Srpskoj ali i u Crnoj Gori bez obzira na rigidan stav tamošnjih vlasti. Ruka je pružena i Federaciji BiH pre svega u Goraždu, Drvaru, Grahovu, Mostaru…. ali i svim drugim kojima je pomoć bila potrebna.
Teško je o ljudima koji su preminuli govoriti kao o brojkama, i svaki život i zdravlje svakog pojedinca je važno, ali činjenica je da je Srbija jedna od zemalja koja je imala najmanju stopu smrtnosti u svetu, u odnosu na broj registrovanih obolelih a ne zaboravite da broj testiranih daleko premašuje zbir svih testiranih na prostoru bivše SFRJ.
Brojke obolelih i opasnost su i dalje velike, međutim siguran sam da će ako sve ovo, unapred rečeno, uzmemo u obzir, ali i nevolje koje smo imali do sada, Srbija uspeti da se izbori sa svim ovim i izađe kao pobednik. Tim pre što je najavljeno da ćemo sa pojavom vakcine ili leka biti među prvim zemljama koje će ih imati. Tu siguran sam, neće biti zaboravljeni ni Republika Srpska i ostali, ukoliko to bude potrebno.
Sve ovo je direktna zasluga ugleda i poštovanja koje u velikim centrima moći danas uživa srpski predsednik Aleksandar Vučić.
Saradnja Republike Srbije i Republike Srpske posljednjih godina je na najvećem nivou do sada, a kroz sporazum o specijalnim vezama realizuju se mnogi zajednički projekti. Na čemu će biti akcenat u ovoj i idućoj godini?
Nekada ranije sam od mog prijatelja, direktora Predstavništva Republike Srpske u Beogradu, Mlađana Cicovića, čuo rečenicu ”cilj je saradnja nas sa ove strane Drine sa nama sa one strane Drine”.
Mislim da su politike Beograda i Banjaluke, ali i nekih lokalnih nivoa uspele da iz sintagme ovaj termin prevedu u stvarnost i suštinu.
Ulaganje Srbije i srpskih vlasti u Republiku Srpsku je nešto što je postalo uobičajeno i odavno smo prešli crtu te deklarativne podrške, tj.one koja se mogla očitavati samo na nečemu izrečenom i na malo čemu konkretnom, a na žalost, bivalo je i gorih momenata, da su beogradske vlasti predvođene tadašnjim DOS-om i ljudima koji su danas opozicija, Republiku Srpsku ali i druge iz okruženja smatrali teretom.
Danas stvari stoje tako da je R.Srbija u poslednjih tri-četiri godine uložila preko 100 miliona maraka u projekte širom Republike Srpske. Ne postoji ni jedna lokalna samouprava u kojoj Srbija nije finansirala neki projekat i to od nekoliko stotina hiljada pa čak i do nekoliko miliona maraka. Napomenuću samo vrtić u Trebinju, vodovod u bilećkim selima, Dom kulture u Nevesinju, pomoć za Dom zdravlja u Ljubinju, ozbiljnu novčanu pomoć za izgradnju puta Foča-Gacko i mnoge druge u Republici Srpskoj, ali i infrastrukturu u sredinama u kojima žive Srbi u Mostaru kao i pomoć za izgradnju velelepnog hrama SPC u Mostaru koji je ujedno i simbol Mostara. Bilo je dosta projekata i direktne finansijske pomoći opštinama u FBiH kao što su Drvar, Glamoč, Grahovo, Petrovac… gde je država pomogla i u otvaranju fabrika.
Veoma često sam prolazeći kroz Republiku Srpsku i BiH imao priliku da viđam objekte za koje se govorilo da ih je sagradila Austrougarska. Sretan sam zbog činjenice da će kao zalog za budućnost ostati objekti za koje će naši potomci govoriti da ih je sagradila Srbija u doba Aleksandra Vučića koga su svi u Srbiji ali i svi Srbi, gde god da žive, počeli da doživljavaju kao svoga predsednika, svakako poštujući institucije država i administrativnih celina u kojima žive. To je ono što ostaje za budućnost a sve drugo su prazne priče i floskule.
Ono što je važno reći, da pomoć Republici Srpskoj istovremeno znači i pomoć BiH i da pomoć našim državljanima i sunarodnicima ni na koji način nije usmerena protiv BiH i svih drugih koji u njoj žive, naprotiv.
Dobru nameru i želju za mirom i napretkom teško da mogu potkopati dnevnopolitički manevri pojedinih političara u Sarajevu ,sa tvrdnjom da se mi sa dve strane reke i ne poznajemo i da su nam bliži neki drugi i one služe samo i isključivo za domaću upotrebu. Sve ovo je dokaz da mi jedni druge sa obe strane reke Drine veoma dobro poznajemo i da smo čak iste porodice, ali da nam je i suživot i napredak sa našim komšijama Bošnjacima, Hrvatima i ostalima, ništa manje važan od ovoga prvog.
Siguran sam da će Srbija nastaviti investicioni ciklus preko Drine i u budućnosti, uostalom i predsednik Vučić je nedavno već i najavio ozbiljne projekte koji uključuju izgradnju autoputa od Srbije do Bijeljine gde će Srbija uložiti ozbiljan novac, najavljena je i izgradnja aerodroma u Trebinju, ali ne treba zaboraviti da je autoput koji se gradi ka Požegi i dalje ka Zlatiboru i Višegradu strateški važan i za Republiku Srpsku i za naš narod u CG.
Najavljeni su i novi zakoni u cilju zaštite naših zajedničkih kulturnih i identitetskih dostignuća.
Srbija kao nikada do sada ima veliki broj konzulata širom BiH, a naš narod se na maticu oslanja i u pogledu zdravstvenih usluga, školovanja, zaposlenja i mnogo drugih segmenata svakodnevnog života ljudi sa obe strane Drine.
Srbija značajno i finansijski pomaže Republiku Srpsku. Nedavno je dogovorena i izgradnja aerodroma kod Trebinja. Kako će teći izgradnja i možemo li očekivati još neke projekte?
Kada bih baš morao da izdvojim neki projekat koji predsednik Vučić i srpska Vlada u Beogradu planiraju kao deo paketa pomoći Srbima u regionu, a koji bi meni bio najdraži, to bi svakako bio plan i projekat izgradnje aerodroma u okolini Trebinja, kažu najlepšem srpskom gradu.
Bez obzira na sve, pa i na moje lične utiske, činjenica je da je to zaista možda i najvažniji projekat za jug Republike Srpske.
Pored puta koji ide ka Višegradu i dalje prema jugu to je stvar koja će sa jedne strane doprineti razvoju tog dela Srpske, pre svega razvoju turističkih potencijala koji su sigurno veliki, privlačenju investicija ali i strateški važna stvar jer će kao takva doprineti borbi za očuvanje stanovništva na prostoru Hercegovine koja je tradicionalno podložna raseljavanju i migracijama stanovništva. Ukoliko infrastrukturna veza sa velikim centrima, pogotovo sa Beogradom, Banjalukom a ako hoćete i Sarajevom bude dobra, smanjiće se i motivi za raseljavanje stanovništva. Pored toga,takvi projekti će siguran sam doprineti i tome da se ne prekine veza sa ljudima koji su već napustili te krajeve što je takođe krucijalno važna stvar.
Lično sam veoma zadovoljan što su država Srbija, njen predsednik i Vlada, prepoznali potrebu da ozbiljno razmotre ta važna pitanja i pored organa RS uključe se u njihovo rešavanje.
Koliko Vi kao Hercegovac činite za svoj rodni kraj?
Ja uvek naglašavam da sam pre svega pripadnik jedinstvenog korpusa srpskog naroda koji živi na Balkanu i građanin Srbije. To govorim kao napomenu jer smo često i sami bili svedoci da te regionalne odrednice mogu odvesti u neželjenom smeru, odnosno ka pokušaju stvaranja nekih novih nacija od regionalnih naziva. Svakako da mi je kao Srbinu rođenom u Hercegovini uvek zadovoljstvo kada nekim potezima, makar oni bili i mali, mogu doprineti da naš narod lakše živi i podjednako sam zadovoljan kao i kada to činim u mojoj Subotici i Bačkoj i na krajnjem severu Srbije, jer smatram da smo deo istog naroda i istog prostora bez obzira što usred spleta istorijskih okolnosti, trenutno živimo u dve različite celine. Međutim, ako se bolje sagleda, one i nisu toliko različite jer se radi o istim ljudima, istim porodicama,istom govornom području,kulturi,istoriji i mnogim jedinstvenim identitetskim karakteristikama. Ulazeći u etimologiju naziva Hercegovina,reklo bi se da ona u prevodu znači Vojvodina ili Vojvodstvo…biće da sam ja duplo iz Vojvodine ili duplo iz Hercegovine.
Međutim , šalu na stranu, bez obzira na moju ličnu volju i htenje, sve to bi bilo premalo i nebitno da strateško opredelenje države Srbije i njene vlasti nije takvo da je pomoć našim sunarodnicima u Hercegovini i Republici Srpskoj jednako važna kao i napredak matice Srbije.
Rekao bih da je u svemu tome najvažnije da sam deo te političke postavke i što imam priliku da doprinesem odlukama koje idu i u korist Hercegovine i čitave Republike Srpske.
Na kraju krajeva, i moja i pomoć svakog drugog pojedinca i institucije R.Srbije, bilo kom našem građaninu, je zakonska i ustavna obaveza koju na žalost neki od ranije i nisu izvršavali.
Ne možemo ne spomenti i pomoć Srbima u Federaciji, predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je boravio i Drvaru, ali i Mostaru, te podržao brojne projekte u ovim krajevima. Da li će Srbija nastaviti tavu nacionalnu politiku?
Vi svakako jeste u pravu kad to kažete da predsednik podjednako brine i o Republici Srpskoj ali i o narodu u FBiH. Činjenica je da se o tome možda malo manje govori ali to nije ništa manje važno.
Vi znate da su u Mostaru do sada uložena ozbiljna sredstva i u infrastrukturu u sredinama gde žive povratnici ali sredstva kada su u pitanju Udruženja i najugroženiji pojedinaci a pogotovo naša SPC. U Drvaru, Glamoču, Grahovu smo imali i direktnu budžetsku podršku za te lokalne samouprave ali i ulaganja za infrastrukturne projekte i objekte od značaja za kulturu našeg naroda. U januaru je otvoren i pogon fabrike Jumko u kome je zaposlenje našlo stotinak naših devojaka i žena a mnoge od njih i po prvi put nakon 20 godina. One danas šiju uniforme za potrebe Elektroprivrede Srbije i uniforme za mnoge druge srpske službe i institucije.
To je direktna pomoć i FBiH kao što je to i nedavna pomoć Goraždu na početku pandemije, kada se molbom direktno obratio tamošnji Gradonačelnik i to na kraju govori i o njegovoj odgovornosti prema sopstvenim građanima.
To definitivno jeste pravi put i ukoliko postoji volja sa druge strane, siguran sam da će Srbija još više uzvratiti. Povezivanje regiona, pogotovo ekonomsko je nešto što je preduslov razvoja svih nas.
Predsednik Vučić je istakao važnu inicijativu koju nazivamo ”Mali Šengen” i koja je sigurno jedna od najvažnijih inicijativa u ovom regionu.
Bilo bi od krucijalne važnosti, i za Republiku Srpsku i čitavu BiH da se toj inicijativi pridruže. Srpski predsednik je taj koji zagovara jedinstveni ekonomski prostor na Balkanu i to je samo po sebi najveći prilog miru i stabilnosti za sve nas koji tu živimo.
Ukoliko svi budu svesni važnosti ove inicijative, šanse za napredak su nam zaista velike, u suprotnom dugo ćemo se mučiti ”sami sa sobom”,.
Srbija je pružila svoju ruku, sve je na ostalima.
U Hercegovini se po prvi put moglo glasati na izborima za Narodnu skupštinu Republike Srbije, da li Srbija razmišlja da da mogućnost glasa svim svojim državljanima, bez obzira na prebivalište?
Čini mi se da je ovo, u tom pogledu, prelomni istorijski trenutak. Po prvi put, Republika Srpska a samim tim i Hercegovina su u većem broju izlazile na izbore za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Za tu priliku je otvoreno 11 biračkih mesta u Republici Srpskoj i FBiH i to nikada do sada nije bio slučaj te mislim da je taj proces ozbiljno pokrenut i da će se on u budućnosti samo razvijati i širiti. Mi smo ponosni na rezultate sa tih biračkih mesta. Naime, ti rezultati su potvrda da naši državljani i sunarodnici u Republici Srpskoj i FBiH itekao cene ono što predsednik i Vlada rade za njih kao i da odlično vide šta je to politika SNS i koliko se ona razlikuje u odnosu na neke druge.
Naime ako govorite o Hercegovini, SNS je u Trebinju osvojila 85% od važećih glasova, u Mostaru 75% ali i u ostalim gradovima širom Republike Srpske i FBiH, te brojke su ozbiljno velike,npr. u Sarajevu 81% glasova od ukupnog važećih je osvojila SNS, Banjaluci 85%,Drvaru 94%, Višegradu 95%,Doboju 94%,Bratuncu 88%, Bijeljini 87%, Zvorniku 94% i Prijedoru 88%.
Zakonska regulativa je takva da pravo glasa imaju isključivo lica sa prebivalištem na teritoriji R. Srbije tj.oni kojima je u srpskom pasošu adresa iz R. Srbije. Činjenica je da je broj srpskih državljana mnogo veći i to jeste nešto što ostaje kao tema za budućnost i traženje načina da i ti ljudi ,koji jesu srpski državljani ali nemaju prebivalište u R.Srbiji, ostvare pravo glasa kao što je slučaj sa većinom zemalja u regionu.
Koja je poruka Srbima s naše strane Drine?
Mislim da tu i nema neke velike filozofije, najvažnije je da, Srbi preko Drine ostanu jedinstveni oko najvažnijih nacionalnih i identitetskih pitanja. Vodilja za jedno takvo jedinstvo može da bude ono jedinstvo koje su imali devedesetih godina kada je Republici Srpskoj i uopšte Srbima preko Drine bilo najteže. Ukoliko oko toga ostanu jedinstveni i prepoznaju neke tuđe uticaje koji veoma često nisu dobronamerni, siguran sam i u njihovu postojanost i u postojanost Republike Srpske. Sa druge strane, jaka država Srbija će uvek biti garant njihovog napretka i postojanja jer je to i njena obaveza koja i proističe iz Ustava, Dejtonskog mirovnog sporazuma, Zakona o državljanstvu, Strategija usvojenih u srpskom parlamentu, Sporazuma o socijalnim i paralelnim vezama i mnogih drugih bilateralnih sporazuma i ugovora kao i međunarodnih konvencija.
To naravno ne znači isključivanje dobrih odnosa sa našim komšijama Bošnjacima i Hrvatima i negiranja svih zakonskih i ustavnih okvira BiH.
Naprotiv, odavno naglašavamo da je čuvanje mira i ekonomsko i svako drugo jačanje i povezivanje regiona jedan od najvažnijih zadataka Srbije ali da je i posebna pažnja prema Republici Srpskoj naše pravo i obaveza.
Na kraju imam i potrebu da našim ljudima preko Drine ,kao važnu stvar, pre svega poželim dobro zdravlje u ovim teškim vremenima pandemije koja nas je sve podjednako pogodila te da ih zamolim i apelujem da čuvaju sebe i svoje porodice i da urade sve što je u njihovoj moći da spreče dalje širenje ove pošasti.
U ovo teško i izazovno vreme, najvažnije je da svakog svog čoveka sačuvamo, da mislimo o svakoj porodici, da obezbedimo i sadašnjicu ali i budućnost svakom našem detetu. Oko ovakve politike, koju je definisao srpski predsednik, Aleksandar Vučić, danas je okupljen čitav srpski narod. Živela Srbija, živela Republika Srpska!
