-Poslije oduzimanja dozvole za rad Alta banci i hapšenja vlasnika Davora Macure neizvjesna je sudbina zaposlenih ne samo u ovoj banci, već i u drugim kompanijama koje posluju u sklopu imperije privedenog biznismena.
Kako Kurir saznaje, zaposleni u Alta banci juče su porukom obaviješteni da ne dolaze na posao.
– Poslali su nam poruku da ostanemo kod kuće i ne dolazimo na posao. U kancelariji su nam ostale privatne stvari, koje nismo imali kad da uzmemo. Šta očekujem? Pa da nam uruče rešenje o prekidu radnog odnosa – rekla je jedna od zaposlenih u ovoj banci, koja je molila da joj ne pominju ime.
-Neizvjesna sudbina skoro 8.000 zaposlenih
I dok se mediji uglavnom bave Alta bankom i šta će biti s novcem građana koji je u njoj, malo ko pominje sudbinu skoro 8.000 zaposlenih u Idei, Merkatoru i Rodi, koje je Macura sredinom septembra kupio od hrvatske Fortenova grupa.
Njegova kompanija Alta ritejl postala je vlasnik trećeg trgovinskog lanca u Srbiji, ali i još četiri društva Fortenova grupe čije je poslovanje vezano za maloprodajne aktivnosti u Srbiji.
Ekonomista Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe za Biznis Kurir da je još uvek rano baviti se sudbinom zaposlenih u Idei, Merkatoru i Rodi, jer je sada najvažnije šta se dešava u banci.
– Ne očekujem ozbiljnije potrese u bankarskom sektoru zato što je Alta banka imala samo tri odsto učešća u bankarskom sektoru. Depoziti do 50.000 evra su osigurani i tu neće biti problema, jer garantuje Republika Srbija, a štediše će biti obeštećene preko osiguravajućih društava. Oni koji su imali više od pomenutog iznosa morali su da razmišljaju gde ulažu novac – rekao je Savić.
-On vjeruje da će zaposleni u trgovinama nastaviti da rade svoj posao.
– Još uvek je rano govoriti o stečaju kao jednoj od opcija. Zbog stečaja banke preduzeća koja ste naveli bi se mogla naći u problemu, ali ne kao deo stečajne mase, već kao deo vlasništva Alta banke. Ali o tom – potom, još uvek nemamo mnoge informacije, pa ni koliko ima ulagača preko 50.000 evra. Do sada je država uvek štitila interes zaposlenih, ali je previše rano za bilo kakve procene, mada verujem da će se situacija vrlo brzo iskristalisati. Neki ljudi će svakako osetiti neke posledice, ali će to biti manji broj ljudi. Živimo u tržišnoj privredi, svako mora da procenim jer rizik uvek postoji. Sve što je danas bilo kako treba sutra ne mora da bude. Moja preporuka ljudima je da ne drže “sva jaja u jednoj korpi”, nemoj sav novac da daš istoj banci čak i kad izgleda da je jaka i dobra – poručio je prof. Savić.
-Idea treći najveći trgovinski lanac u Srbiji
Idea je treći najveći trgovinski lanac u Srbiji. Prema podacima sa sajta kompanije: prodajna mreža pokriva više od 80 gradova i mjesta u Srbiji i obuhvata više od 300 Idea prodavnica na dobrim lokacijama u centru velikih gradova,
33 Roda marketa i
dva Merkator hipermarketa, jedan u Beogradu i drugi u Čačku.
Idea, Merkator i Roda imaju gotovo 8.000 zaposlenih u Srbiji.
Biznis Kurir je poslao pitanja Alta ritejlu i Idea marketima o sudbini zaposlenih u pomenutom trgovinskom lancu, ali odgovori nisu stigli.
-Šta je sve kupio Macura
Fortenova grupa i kompanija Alta ritejl sklopili su sredinom septembra ugovor o kupoprodaji poslovnih udela u Idea marketima d.o.o., a transakcija obuhvata i kupoprodaju još četiri društva Fortenova grupe čije je poslovanje vezano za maloprodajne aktivnosti u Srbiji:
Enna Fruit Grocka Beograd (dobavljač voća i povrća),
Superkartica Beograd (program vernosti),
M-Profil SPV Beograd (nekretnine),
mStart Business Solutions Beograd (IT rešenja), objavila je Fortenova grupa.
Da li će biti uticaja na kamatu kredita drugih banaka
Ekonomista Boran Kerim ističe da oduzimanje licence za rad Alta banci a. d. Beograd neće ugroziti bankarski sistem u Srbiji, kao i da gašenje ove banke neće uticati na kamate postojećih kredita u drugim bankama.
Prema riječima Kerima, kad dođe do zatvaranja banke, kredite preuzima druga banke ili će jedna banka preuzeti poslovanje Alta banke, pa samim tim i kredite, ili će podijeliti portfolio.
Kako je pojasnio, može da se desi da jedna banka preuzme portfolio koji je vezan za stanovništvo kao i njihove kredite, a da neka druga banka preuzme portfolio za privredu i kredite vezane za taj sektor.
– To je na poslovnim bankama koje su i dalje aktivne i koje posluju na tržištu – da procene i donesu svoje poslovne odluke u skladu sa svojom strategijom – rekao je Kerim i naglasio da ovakve situacije ne mogu da utiču na kamate postojećih kredita u drugim bankama.
