Berlinski proces – decenijska čekaonica za zemalja Zapadnog Balkana na putu prema članstvu u EU

U Berlinu će biti održan Samit Berlinskog procesa čime će se obilježiti deset godina od pokretanja ove inicijative. Proces koji je trebao da približi i ubrza put zemalja takozvanog Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Međutim, za deset godina ništa konkretno u političkom smislu nije se izrodilo. Nešto konkretniji rezultati vidiljivi su u oblastima ekonomije i obrazovanja. Šta je ostalo od ideje Berlinskog procesa i koliko su zemlje regiona deset godina poslije bliže ili dalje od Evropske unije?

Prije deset godina, tadašnja kancelarka Njemačke Angela Merkel pokrenula je inicijativu koja je za cilj imala približavanje zemalja regiona, odnosno Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Deset godina poslije, u “evropsku porodicu” niko ušao nije. Rukovodstvo Republike Srpske u više navrata je nedvosmisleno isticalo da ne odustaje od evropskog puta BiH, ali isto tako jasno naglašavajući da neće dozvoliti da taj put bude uslovljen reformama koje će biti na štetu Srpske i srpskog naroda. Ukidanje entitetskog veta i reforma Ustavnog suda BiH u kojem bi ostali stranci, samo su neki od uslova koje Brisel stavlja pred BiH, a na šta Srpska ne pristaje.

– Treba očekivati da će ponovo pred nas postaviti pitanja kao što su pitanja imovine, pitanja nekih drugih ustavnih odredbi što se tiče same BiH. To je vješto upakovano u priču o nekom planu rasta ili slično, nekog Berlinskog procesa. Tamo postoje pitanja koja traže čitav jedan nacionalni, politički i narodni konsenzus – rekao je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske.

Јedan od ciljeva Berlinskog procesa bio je i vizna liberalizacija. Građani većine zemalja mogu samo sa ličnom kartom putoviti regionom, izuzetak je odnos BiH i Srbije prema samoproglašenom Kosovu. Političko Sarajevo konstantno traži da BiH uvede bezvizni režim za Prištinu, na šta Republika Srpska ne pristaje, jer je Kosovo i Metohija dio Srbije.

– Političari iz Sarajeva nam stalno poručuju da se bore protiv separatizma u BiH, koji zapravo ni ne postoji, ali zato stalno pokazuju da podržavaju separatiste u Srbiji, imajući redovne susrete sa predstavnicima privremenih instutucija u Priština – ističe Radovan Kovačević delegat u Domu naroda u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Danas je na snagu stupila uredba kojom nosioci srpskih pasoša sa Kosova i Metohije, koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije, mogu da putuju u zemlje EU bez viza. Premijer Srbije Miloš Vučević uoči puta u Berlin kaže da poznavajući Aljbina Kurtija i njegov režim, očekuje nove provokacije.

– Јer su me ljudi koji su veterani tih formata i događaja, govorim o Berlinskoj inicijativi, upozorili da svaki put kada je bio sastanak na tom plenarnom nivou se nešto desilo loše po nas na KiM od strane Prištine. Nadam se da toga neće biti – kaže Miloš Vučević premijer Srbije.

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević od jubileja Berlinskog procesa ne očekuje nikakve konkretne korake i promjene. Smatra da Njemačka na ovaj način pokušava da popravi međunarodni ugled i pokaže da je i dalje najmoćnija država Evropske unije.

– Ovo je samo pokušaj da se politički zadrži inicijativa i da se, ja bih rekao, zadrži šapa na regionu, da se da do znanja da on pripada zapadnoj sferi uticaja i ništa više ni manje od toga – dodaje Milivojević.

Berlinski proces donio je ipak i nešto pozitivno. Ono što se stavlja u fokus jeste ekonomska saradnja i olakšana trgovina među zemljama regiona. Za deset godina trgovinska razmjena uvećana je za 140 odsto.

Prethodni članakOsveštano 70 ikona kojima je ukrašen Saborni hram u Tuzli
Naredni članakNa spomen-obilježju u Humu služen parastos i položeno cvijeće borcima VRS