– U KC “Kuća Milanovića” večeras je u svijet iz Banjaluke otišla pjesnička poruka mira, a pročitao ju je ovogodišnji laureat međunarodne književne nagrade “Otvorena knjiga”, pjesnik Babken Simonjan iz Jermenije, kome su se zatim pridružili svojim stihovima i ostali pjesnici, učesnici 10. Međunarodnih književnih susreta – Banja Luka 2025, kao i pjesnici koji su bili u publici.
Udruženje književnika Republike Srpske ove godine slavi jubilej, deceniju održavanja Međunarodnih književnih susreta, koji su do sada okupili preko dvjesta pjesnika, prevodilaca i izdavača sa svih meridijana i kontinenata.
– Tokom svih ovih godina, uz nas je bilo i nekoliko istinskih prijatelja, pjesnika, prevodilaca, izdavača, a koji su sa nama i na ovogodišnjim jubilarnim pjesničkim susretima. Stoga smo u Udruženju književnika Republike Srpske odlučili da im se najiskrenije zahvalimo na svesrdnoj dugogodišnjoj pomoći i prijateljstvu, dodjeljivanjem najvišeg priznanja Udruženja, Poveljom za izuzetan doprinos i unapređenje književne i kulturne saradnje između srpskog i njihovih matičnih naroda – poručili su iz Udruženja književnika Srpske.
Povelje je uručio predsjednik UKRS Predrag Bjelošević: Martinu Prebuđili (Slovačka), Risti Vasilevskom (Sjeverna Makedonija), Antoanu Simonu (Francuska), Ilešu Feheru (Srbija/ Mađarska), Kajoko Jamasaki (Japan) i Leiju Pingjangu (Kina).
Pjesnička poruka mira
– Na ovaj prelepi oktobarski dan, povodom 10. Međunarodnih književnih susreta koji se održavaju u Banjaluci, želeo bih da podelim svoja razmišljanja sa vama. Drago mi je što sam danas ovde. Istovremeno koliko sam srećan toliko i zabrinut zbog trenutne geopolitičke situacije koja vlada planetom, kada se svet ponovo preoblikuje, kada se krše ljudska prava i kada se ratovi, nasilje i krvoproliće nastavljaju. U ovim sudbonosnim vremenima, nama, piscima, je data najveća i najvažnija misija i teško breme: da se suprotstavimo zlu, da ispunimo ranjene i slomljene duše ljudi toplinom, da sprečimo sukobe snagom reči.
Jermeni i Srbi dobro poznaju žrtvu odbrane svog dostojanstva, identiteta i otadžbine. Dobro znamo šta je crkva bez zidova i zvona, bez svog sveštenika, dobro razumemo veliki bol ljudi koji su izgubili svoj vekovni zavičaj i svoje najmilije. Pisac, međutim, ne sme da ćuti, jer mu je od Svevišnjeg data velika misija da usadi ljubav i dobrotu u srca mladog naraštaja, da kroz svoje pero propoveda mir i lepotu.
Pisac nije samo glasnik svog naroda, već i vremena u kojem živi. Njemu je dato da nosi brigu sveta na svojim leđima, da stvarnost predstavi iskreno i pravedno. U svim vremenima, kada je otadžbini pretila opasnost, eminentni pisci i intelektualci bili su uz svoj narod, podržavali svojim rečima, ulivajući nadu i optimizam. Od pamtiveka i u 19. i 20. veku, mnogi jermenski pisci svojim delima vaspitavali su i obrazovali mnoge generacije u nacionalnom duhu, među njima: Mikael Nalbandjan, Ovanes Tumanjan, Avetik Isaakjan, Jegiše Čarenc, Ovanes Širaz, Silva Kaputikjan, Amo Sagjan… Ova lista imena može se stalno dopunjavati…
Takođe sam dobro upoznat sa srpskom književnošću, istorijom i tragičnom prošlošću, koje me podsećaju na tragičnu istoriju i gorku sudbinu jermenskog naroda. Znam da je vekovima srpska zemlja bila napadnuta od strane osvajača i da su Srbi vodili presudne bitke na život i smrt da bi sačuvali svoju otadžbinu i identitet. Sve je to slikovito izraženo u delima mnogih srpskih velikana srednjeg, 19-20. veka. Setimo se patriotskih stihova Petra Petrovića Njegoša, Milana Rakića, Jovana Dučića, Alekse Šantića, Petra Kočića, Desanke Maksimović i drugih…
Za pisca se kaže da je najnemirnije srce sveta. Poverena mu je misija da isceli bolno srce naše ranjene planete. I zato pisci kroz svoja dela budućim generacijama ostavljaju svedočanstvo o događajima koji su se odvijali tokom proteklih vekova. I pozivali na mir. I svoj narod, i čovečanstvo. Pesnici su pravi mostovi među narodima i zemljama. I zato kroz svoja dela i imaju veliku ulogu da svet bude lepši i mirniji.
Na ovaj prelepi dan književnih susreta, želeo sam da podelim sa vama svoja razmišljanja da pesničko bratstvo i moja pesnička poruka bude i vaša, da naš zajednički pesnički glas razuma i ljubavi iz Banja Luke ode onima koji kreiraju naše sudbine. Ja vas pozivam da kroz pisanu reč sačuvamo naše dostojanstvo i identitet – rekao je Simonjan.
Program je vodila Neda Gavrić.
