Први квартал ове године обиљежен је значајним падом извоза електричне енергије из БиХ.
Према подацима Вањскотрговинске коморе БиХ, извоз струје у периоду јануар април 2024. мањи је за 281,58 милиона КМ у односу на исто раздобље прошле године.
Фахрудин Тановић, извршни директор за производњу „Електропривреде БиХ“, каже за да је производња из хидроелектрана била знатно мања него у истом периоду прошле године, јер није било снијега, па су природни дотоци доста смањени.
– Производња из термоелектрана је била већа него прошле године, али то није могла надомјестити. Трећи разлог је био што је цијена на тржишту у неким периодима била мања него што је наша производна цијена, па се није исплатило продавати по нижој цијени – каже Тановић.
Вриједност извоза електричне енергије у 2022. и 2023. години био је већи од милијарду марака, али у „Електропривреди БиХ“ не очекују да ће цијене струје какве су биле након почетка руске агресије на Украјину поново бити достигнуте.
Тренутно цијене на берзама варирају, зависе и од доба дана, па су све дугорочније процјене немогуће.
– Сада, када солари раде и цијене знатно падају, у периоду од 11 до 17 сати покушавамо мало и куповати да бисмо сачували количине угља и воде, а кад цијене порасту од 20 или 21 сат, онда то продајемо – истиче Тановић.
Разлог лежи у чињеници да је БиХ једина држава у Европи која нема берзу електричне енергије. Оснивање берзе је обавеза стара 18 година, предуслов за интеграцију у јединствено европско тржиште.
– Жељели бисмо да берза буде формирана на нивоу државе, али то врло тешко политички иде. Без тога се не можемо директно појавити на берзи, већ морамо ићи преко посредника – наглашава Тановић.
Један блок у ТЕ “Тузла“ већ је затворен, а до 2027. године требају бити затворена још два, чија је производња, зато што није улагано у њих, драстично мања, пише Аваз6
