VLADIKA ATANASIJE POSLAO PORUKU NARODU: NE IDEM JA NIGDJE IZ HERCEGOVINE

Proteklih dana u javnosti i pojedinim medijima pojavili su se netačne informacije da umirovljeni vladika zahumsko-herecegovački Atanasije napušta manastir Tvrdoš i Hercegovinu, pa je čak i pokrenuta i peticija protiv odlaska, a glasine su se brzo proširile po Hercegovini i jako uznemirile vjerni narod Hercegovine koji je još iz vremena odbrambeno-otadžbinskog rata, jako vezan za vladiku Atanasija.

Tim povodom oglasila se Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska, ali i sam vladika Atanasije koji poručuje da ne ide nigdje iz Hercegovine i da ga niko ne treba braniti od njegovog vladike i njegovih sveštenika.

Saopštenje i poruku vladike prenosimo u cjelosti:

Iskustvo Crkve nam kazuje da se najveća iskušenja često događaju upravo u vrijeme Velikog Posta. Tako smo se i mi u Eparhiji zahumsko-hercegovačkoj i primorskoj sa tugom suočili sa novonastalim iskušenjem koje je izazvano neovlaštenim i protivzakonitim zvučnim snimanjem rasprave našeg umirovljenog Vladike Atanasija i Igumana tvrdoškog, Save jeromonaha, u gostoprimnici tvrdoškog manastira (29. marta). Kako u svakoj porodici, tako i u monaškom bratstvu, događaju se iskušenja i neprijatne razmirice, ali je pokazatelj duhovne zrelosti jednog domaćinstva i bratstva to da one budu prevaziđene. Baš onako kako se to, na slavu Božiju, zbilo već u narednim danima sa tvrdoškom bratijom. Bratska ljubav, pokajanje i izmirenje zapečaćeni su tajnom nad tajnama, Božanstvenom Liturgijom koju su Vladika Atanasije i Iguman Sava služili zajedno sa Vladikom Dimitrijem na praznik Blagovijesti (7. aprila).

Sa liturgije koju su vladika Atanasije i iguman Sava služili zajedno sa vladikom Dimitrijem na praznik Blagovijesti (7. aprila) u manastiru Tvrdoš

Međutim, nenavidnik želi da pred naše oči stalno izvodi naše grijehe, kako nikada ne bismo bili u stanju da primimo Božji oproštaj i blagodat iskupljenja. Nažalost, neki među nama koji sebe smatraju ne samo duhovno zrelim, već i kudikamo zrelijim i trezvenijim od monaha, sveštenika pa i Episkopa naše Eparhije, pokazali su se kao saradnici nepomjanika i izvršioci njegovog nauma. I kao da nije bilo dovoljno što se plasiranjem spomenutog snimka u javnost već stvorila pometnja i sablazan u našoj Crkvi, grupa vjernika je takođe neovlašteno i protivzakonito u javnost pustila tajno snimljeni audio zapis njihovog razgovora (od 10. aprila) sa Ocem Mladenom, starješinom Saborne Crkve u Trebinju.

Dijeljenjem ovih zapisa u internet prostoru stvorena je velika smutnja i sablazan u narodu, a potom je pokrenuta i internet peticija samozvanih „branitelja“ Vladike Atanasija koji insinuiraju da je na sceni tobože progon našeg duhovnog Oca iz Hercegovine. Sve ovo ocjenjujemo kao nesrećni i zlonamjerni pokušaj izazivanja smutnje i sablazni. Iz tog razloga, upoznavši Preosvećenog Vladiku Atanasija sa svim ovim dešavanjima, zamolili smo ga da javno iznese svoj stav, na šta je on u duhu očinske brige za svoju voljenu Hercegovinu bez predomišljanja pristao, i DOZVOLIO da se načini zvučni zapis njegove izjave. U nastavku donosimo njegovu poruku, u tekstualnom i zvučnom zapisu, koju je saopštio u razgovoru sa protoprezviterem Ocem Radivojem Kruljem.

Takođe, i ovom prilikom upućujemo sve vjerne na nedavno izrečene molbene riječi Vladike Dimitrija: „molim i preklinjem pojedince među vama, da ne otežavaju sebi i svima nama ionako teško breme za nošenje koje je novonastala situacija stavila na naša pleća. Molim vas da budemo razumni, da pazimo jedni na druge, da služimo jedni drugima, da slušamo jedni druge i da ne izazivamo nemir i razdor u Crkvi.“ Ako blage riječi i preklinjanja hercegovačkog Vladike nekome nisu dovoljna, podsjećamo i opominjemo sve vjerne na gromke riječi Apostola Pavla, upućene onima koji su unosili smutnju i razdor u korintsku Crkvu, ali i svima nama: „Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog“ (1. Kor. 3, 17). Sve one koji misle da „Bogu službu čine“ (Jn. 16, 2), a zapravo ruže jedinstvo naše Svete Crkve i izazivaju sablazni opominjemo i na riječi samog Spasitelja: „Nije moguće da ne dođu sablazni; ali teško onome preko koga dolaze“ (Lk. 17, 1).

Na kraju, sve one koji žele da otmu duhovni mir, slogu i jedinstvo od čestitog bratstva manastira Tvrdoša, a time i od naše Eparhije kojom je stolovao Sveti Vasilije, podsjećamo na njegove strašne i besmrtne riječi: „Ko bi pokušao da nešto otme od manastira, oteo Gospod Bog takvom razoritelju njegov dom, kuću, i stoku sa sinovima i sav njegov imetak da mu Gospod Bog zatre i raspe odjednom u vjekove“.

Ovim stavljamo tačku na pokušaje da se časno ime i svijetli lik našeg Oca i Učitelja, Vladike Atanasija, zloupotrijebi za sijanje razdora, unošenje smutnji i stvaranje sablazni u našoj Crkvi. Oni koji to čine treba da znaju da se ne razlikuju od rimskih vojnika koji su nanosili rane na tijelu Hristovom, na šta nas opominju ovi dani Velike nedjelje. Jer tijelo Hristovo jeste Crkva (1 Kor. 12, 12-27).

Izvod iz razgovora Vladike Atanasija sa o. Radivojem Kruljem

Vladika Atanasije:

Ove [pokretače peticije] ne treba uzeti ozbiljno, to su ljudi koji hoće samo da rovare. Ziloti su pre svega nemirni sa sobom samima i sigurno im savest nije mirna. Da oni spasavaju Crkvu… od koga spasavaju Crkvu? Spasavaju mene, od koga? Mi smo služili za Blagovesti predivno, sa Dimitrijem i sa Igumanom.

Otac Radivoje Krulj:

Recite nam o tim odnosima između Vas i Igumana, Vas i Vladike Dimitrija.

Vladika Atanasije:

Pa fino, ništa, brate. Služili smo zajedno, pričestili se zajedno, bilo je i naroda. Pa nismo skorojevići, nismo juče došli. Svima njima ja priznajem: Dimitrije će, ako Bog da, učiniti dosta, i Iguman je uradio dosta, i prethodni Grigorije. Svi su oni uradili, i ti si dole uradio dosta sa našom Crkvom. Ta Crkva cveta. I hvala Bogu! Nego, samo zlobnici… Nije isključeno da tu postoji ruka nekih udbaša, a pogotovo otuda što sam ja poznat u Srbiji, što me ne trpe, zato što hoće da izdaju Kosovo i to je tako jasno, i pisao sam o tome i Patrijarhu i kome sve ne.

Za ime Božije! U moje ime niko nema blagoslov da to radi niti da mene štiti. Od čega da me štiti? Od mog naroda, od mojih sveštenika, od mog Vladike koga stalno pominjemo? I on je tu bio pre neki dan.

O. Radivoje Krulj:

I od Vašeg Igumana?

Vladika Atanasije:

Pa i od Igumana našeg, sigurno. Ali, recimo, ljudski je… Rekao je Sveti Teodor Studit, u vreme kad nije bilo da se glačaju daske, pa su ih grubo tesali, i onda trljaju jednu o druge i jedna drugu glačaju. Ali i jedna drugoj i izvesni bol nanose. Ljudski odnosi bivaju … znate, bivaju da ima izvesnih nekada… ali sve se to … „strpljen – spasen“ kaže narod. I pogotovo sada Velike nedelje, šta je sve Gospod naš pretrpeo, šta su mu sve radili, kakva su podmetanja… On je krotko [rekao]: „Oče oprosti im, jer ne znaju šta rade”. I onda je njegov sledbenik Stefan rekao: „Ne primi im Gospode ovo za greh“, za ove koji su ga kamenovali, kad je video nebo otvoreno. To što se širi zlo, to je nažalost… otac Justin je govorio: da se zlo radi i zlo se širi i zlo napreduje u svetu, kako kaže i Apostol Pavle. Ali pobedićemo Vaskrsom, verom u Vaskrsloga Gospoda, raspetoga i vaskrsloga.

Ja sam ovde napravio grob sebi i tu će mi biti grob. To je prvi dokaz da ja ne mislim da idem iz Hercegovine. I, hvala Bogu, to je u toj crkvici koja je pola u groblju, pola van groblja. Jer ionako se žale da nije odavno ni jedan Hercegovac [Episkop] preminuo ovde. To je donekle bila krivica i centralne uprave u Crkvi – što nisu obraćali pažnju. Hvala Bogu, tu smo već koliko godina, više od 20 godina i bićemo, i da ovome narodu pomognemo, stradalnom narodu.

Tako da, jednostavno, te svađalice, te takozvane zilote i psevdozilote, najbolje ih je ignorisati, što kaže narod, kao kad đavo napada nekim mislima, ne treba se prepirati sa tim mislima, nego ignorisati ih da budeš oslobođen. Đavo samo podmeće zlo i gde god može, zabada trn u nogu zdravu.

O. Radivoje:

Amin. Možda je najbolje na kraju da date pouku i poruku narodu kome se servira ova peticija – kako da reaguju.

Vladika Atanasije:

Jednostavno da ignorišu, rekao sam i ponavljam. Kakva peticija, od koga i u ime koga?! Upravo ti koji su najmanje crkveni i najmanje su ljudi ljubavi, ljudi sloge u ovoj zemlji Svetoga Save. Da je Sveti Sava tako radio, šta bi bilo od Hercegovine?! Pa ovde se rodio Sveti Vasilije. Otac Justin je govorio: „Hercegovina je zemlja junaka, pesnika, svetaca, heroja i guslara“. A Sveti Nikolaj je govorio još lepše o Hercegovini: „To je jedna srpska princeza koja ima na glavi sedu kosu, na grudima joj rastu smokve i grožđe, a noge pere u moru“. Ja te zilote zovem „zurloti“, oni su pre svega van sebe, van svoje savesti i onda mute – mutivode obične… pusti to. Tako je radio Artemije, pogordio se, eno ga sad otišao tamo, stvorio svoju grupicu i ostaće sektaš ako se ne pokaje.

Login

Welcome! Login in to your account

Remember me Lost your password?

Lost Password