Dodik: Srbi su sada zatočeni, Srpskoj nije mjesto u BiH (VIDEO)

Iako je Republika Srpska odlučila da tokom pandemije političke razmirice sa Sarajevom ostavi po strani, pogrešno je zaključiti da je u BiH pronađen čarobni štapić. Pandemija nije promenila moj odnos, Republici Srpskoj nije mesto u BiH, poručuje srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.

Kad epidemija prođe, Srpska će se vratiti na rješavanje političkih pitanja, ističe Dodik u intervjuu za Sputnjik i ponavlja da ne vjeruje u mogućnost da BiH može da bude od koristi Srbima i Republici Srpskoj.

Nije nam mjesto U BiH, primorani smo da budemo ovdje

– Smatram da nema mjesta za nas u takvoj BiH koju oni grade zajedno sa strancima i da nemogućnost da iskažemo naš interes govori da smo mi zatočeni. Mi smo ovde primorani da budemo.

Pandemija ništa nije promenila u stalnim nastojanjima Sarajeva i stranaca da otmu Srpsku, pa i kroz ovu priču – da se naprave nova tijela.

Da li to znači da na nivou BiH ne možete da usaglasite neke zajedničke mere u borbi protiv pandemije?

– To smo uradili vezano za zdravstveni opseg, za ekonomski nismo. A veoma je teško usaglasiti bazična istorijska rješenja za budućnost i među narodima koji imaju tako različite stavove i suprotstavljenu istoriju. Ne vidimo budućnost u BiH kako to vidi Sarajevo.

Mi Srbi i Republika Srpska smatramo da se treba baviti sobom, kao što to svi rade u ovom vremenu i da iskoristimo sve da olakšamo situaciju u ovom vremenu. Pandemija nije promijenila moj odnos prema BiH. On ostaje isti. Bosna će trajati dok je tu snažna ruka međunarodnog intervencionizma.

Vjerujem takođe da će se poslije virusa korona promijeniti odnosi i u samom svijetu i regionu. Svijet će se poslije korone mjeriti po onome kakva je solidarnost tokom epidemije. Ta solidarnost je bila pokazana sa strane Kine, Rusije, a što se nas tiče, od Srbije i Mađarske. Zahvalni smo i EU na pomoći koju će nam pružiti, ali u prvih mjesec i po dana nismo baš vidjeli prisustvo EU.

Pomoć Rusije i Kine nije poziranje

Kažu da Rusija i Kina pomažu drugima da bi napravili sopstveni pi-ar…

– Niko nije branio drugima da prave svoj pi-ar, ako je to u pitanju, a ne mislim da jeste. To je isključivo pitanje solidarnosti, a ne slikanja i poziranja. A oni koji to nisu uradili, nego su zatvorili svoje tržište i rekli da neće da prodaju maske, sad pokušavaju da naprave da to neko drugi hoće. Ne vidim da je to samoreklamerstvo.

Republika Srpska je tradicionalno bila okrenuta ka evropskom tržištu, a sada je morala da se obrati za pomoć Kini i Rusiji, koje su donacijama pokazale potrebu za solidarnošću.

Mogu samo da im izrazim zahvalnost. Nismo to vidjeli s druge strane. Neka se ljute koliko hoće iz EU, ali ono što smo do sada vidjeli iz EU, nije bilo u funkciji podrške naših evropskih opredjeljenja, ni one evropske solidarnosti koju su nam pokušali predstaviti ranije.

Mi sa svoje strane pokušavamo da izgradimo sistem, a pokazali smo to i tokom ove pandemije, koji je samoodrživ. Mi nismo zajednica koja smeta drugima. Ne želimo da se drugi narodi osećaju loše, ali je u Srpskoj dominantan srpski narod, zato imamo pravo da gradimo nacionalnu republiku, imamo pravo da naš politički koncept bude da ojačamo Srpsku. Ako ne možemo da imamo pravi status u BiH, onda je naša politika da to bude samostalan status.

Srpska neće napraviti nikakav avanturizam, ali će pomno pratiti razvoj situacije i iskoristiće i mali ukazani prostor za redefinisanje statusa.

U toku je novo geopolitičko mešanje karata. Da li očekujete da će to uticati na klimu u BiH i da će možda upliv stranaca da bude manji?

– Autoritet stranaca je onaj koji mi njima damo. Ako smo mi spremni da naša prava i suverenitet predamo u ruke stranaca, budite sigurni da će oni to jedva dočekati. Mi u Srpskoj nemamo taj problem, ne vodimo se stranim politikama ni nalozima. Pokušavamo da vidimo šta je naš interes i u skladu s time se ponašamo.

„Drago mi je što nisam izbor Amerikanaca“

Ovih dana se u nekim medijima pojavila priča da Amerikanci navodno spremaju neku veliku akciju u BiH i da imaju alternativu za vas?

– Posljednjih deset godina imao sam problema s Amerikancima i tu se nije ništa promijenilo. To nije ništa novo. Meni je drago što nisam izbor Amerikanaca, ali ja se ne osjećam ničijim izborom, nego izborom ovog naroda. Moj jedini argument je da sam uvijek spreman da idem na izbore, čak i uz njihovo prisustvo i intervenciju, što ovde nije malo.

Inače, ja sam pred prošle predsjedničke izbore u Americi podržao Trampa i tada poslao poruku našim ljudima u SAD da glasaju za njega. U ovom trenutku opet pozivam sve koji u Americi glasaju, a srpskog su porijekla, da ponovo podrže izbor Trampa, jer mislim da on može bolje da uspostavi korelaciju između zemalja i to je daleko potrebnije nego da dobijemo nekog predsednika koji je militantan i koji bi mogao da okrene svet naglavačke. Mislim da Tramp nije ratni lider i da će veoma brzo nakon pandemije Ameriku vratiti sebi.

Da li se nešto promijenilo u vašem stavu prema NATO-u?

– Republika Srpska i dalje je protiv ulaska u taj savez, dok su Bošnjaci i Hrvati za, ali o vojnim pitanjima se odlučuje konsenzusom.

Mi nećemo ulaziti u NATO, to je naša definitivna odluka. Srpski narod misli da se ne sme zaboraviti NATO bombardovanje i mala Milica. Ne verujemo u humanitarnu dimenziju NATO-a, to je militantna organizacija.
Tri paketa ekonomskih mera

Srpska je donijela čitav set ekonomskih mjera za borbu protiv ekonomskih posljedica pandemije. Mogu li se one sprovoditi ako tu nema koordinacije u okviru BiH?

– Dio tih mjera jeste vezan za nivo BiH i tu je neophodno nešto činiti. Ali, značajan dio je vezan za entitete. Mi definitivno bolje stojimo sa finansijama nego, recimo, u vrijeme poplava. Mi prva tri mjeseca do kraja marta imamo smanjene prihode oko osam odsto, što nije dramatično. Ako uzmemo da je to pandemija koja i dalje traje, ne možemo sa sigurnošću reći šta je naša konačna šteta. Ali, podelili smo mere koje mi možemo da uradimo, a počeli smo od toga da očuvamo preduzeća i radnike u njima. Radnicima koji zbog odluka vlade ne rade platili smo u martu doprinose za njihove plate. Za april ćemo isplatiti zagarantovanu platu od 520 maraka i plus doprinose i taj novac imamo.

Odmah nakon prvog maja počećemo isplatu pomoći preduzećima i tu smo uključili i preduzeća koja nisu mogla da rade. Za radnike koje poslodavac nije otpustio, takođe ćemo platiti zagarantovanu platu i doprinose, to je oko 66.000 od 260.000 zaposlenih u RS. Taj paket pomoći isključivo je vezan da se održe radna mjesta.

S druge strane, intervenišemo sa 50 miliona maraka za podizanje sposobnosti medicinskog sektora. Zato pravimo kompenzacioni fond koji će pokriti te vanredne troškove vezane za medicinski sektor. U okviru kompenzacionog paketa pravimo mogućnost da pomognemo firmama koje su imale određene gubitke. Drugi vid pomoći je da garantujemo za preduzeća u pogledu zaduživanja kod banaka i taj fond će imati oko 100 miliona maraka.

I još jedan lanac pomoći je pomoć lokalnim organizacijama. Za sve to skupa angažovali smo potencijal kojim raspolažemo, a to je oko 500 miliona maraka. To smo obezbedili prepakivanjem budžeta, kroz našu razvojnu investicionu banku, putem prodaje obveznica i putem kredita koji je u završnoj fazi od MMF.

Da li se predviđaju još neke mogućnosti za zaduživanje?

– Mi smo nisko zadužena republika, naše zaduženje je bilo ukupno 37 odsto BDP-a. Kredit od MMF-a dobili smo po stopi od 1,05 odsto, sa grejs periodom od 39 meseci.

Srpska je u nemogućim uslovima obezbedila stabilnost fiskalnog sistema. Obezbeđeno je da budžet i fondovi ne zavise od stranih intervencija i pokazana je samoodrživost javnih finansija. Republika ima oko milijardu i po maraka investicija. Planira se dvije do dvije i po milijarde novih investicija. Ako to bude ostvareno, imaćemo podsticaj razvoju.

Login

Welcome! Login in to your account

Remember me Lost your password?

Lost Password